U tovu ćuraka razlikuju se dve faze gajenja:

-gajenje uz zagrevanje (do 4-5 nedelja uzrasta),

-gajenje bez zagrevanja (od 4-5 nedelja do kraja tova).



Osnovni uslovi koje mora da zadovolji svaki objekat ili prostorija za gajenje ćurića uz zagrevanje jesu suvoća, provetrenost, obezbeđenje potrebne temperature i vlažnosti vazduha, osvetljavanje, čistoća i zaštita od ulaska nezaposlenih osoba, odnosno pristupa domaćih i divljih životinja.


Podni prostor je veoma značajan za uspeh u gajenju i tovu ćurića. Do uzrasta 4 nedelje obično se stavlja do 12 ćurića na 1m². Za naseljenost do kraja tova odlučujuća je završna telesna masa ćuraka koja se očekuje. Na 1m² podne površine u industrijskom sistemu ne sme doći više od 34kg žive mase ćuraka, a u neindustrijskom sistemu (ekstenzivnom i poluintenzivnom) ne sme doći više od 25kg žive mase ćuraka.


Nedovoljan prostor za gajenje ćuraka nepovoljno se odražava na proizvodne rezultate - prostirka postaje vlažna i ulepljena, temperatura i vlažnost vazduha u objektu previsoki, vazduh zagađen, ćurići slabije rastu, neujednačeni su i više uginjavaju. Često dolazi do pojave međusobnog kljucanja - kanibalizma, koji zahteva skraćivanje kljunova u ćuraka, što je veoma težak, osetljiv i neugodan zahvat kako za ćurke tako i za radnike.


Za razliku od pilića, ćurići prvih dana zahtevaju znatno višu temperaturu i njima je zagrevanje potrebno prvih 4-5 nedelja. Prve nedelje temperatura ispod grejača (veštačke kvočke) treba da je 35 do 38ºC, a u prostoriji 24 do 27ºC. Zatim se svake nedelje temperatura smanjuje za oko 3ºC, dok u 6. nedelji ne dostigne 20 do 22ºC, što praktično znači da se ćurići mogu držati na tzv. sobnoj temperaturi., bez grejanja.


Provetravanje postaje sve značajnije, kako ćurke rastu, jer se u prostoriji povećava količina štetnih gasova, vodene pare i prašine. Normativi ventilacije za ćurke iznose:

-za jednodnevne ćuriće: na 10 grla 3m³ vazduha na sat;

-za odraslije ćurke: na 1kg telesne mase 5-7,5m³ vazduha na sat.


Potrebe za svežim vazdugom mogu se vezati i za potrošnju hrane: za 1kg utošene hrane dnevno 70 do 90 m³ vazduha na sat. Pri veštačkom provetravanju na 1000m³ npr. vazduha na sat treba obezbediti otvor za ulaz svežeg vazduha površine oko 0,3m².



Za prostirku se koristi šuška mekog neimpregniranog drveta, pšenična ili ražana slama, ljuske suncokreta, bundeve i slični materijali koji dobro upijaju vlagu. Prostirka mora biti suva i zdrava, nikad se ne sme koristiti materijal koji je truo, buđav, koji sadrži ostatke hemijskih preparata. Treba računati da je za 1m površine poda potrebno oko 8,5 kg šuške ili slame.


Za ispust se može koristiti već postojeći pašnjak, voćnjak, ledina, površina pod niskim grmljem itd. Kada se bira teren za ispust na kojem će se gajiti ćurke, treba imati u vidu da on bude na peskovitom ili krečnjačkom zemljištu, ocedan, dobro osunčan, ali i sa hladovitim mestima. Ćurke imaju potrebu za skloništem, pa im se on na ispustu mora obezbediti, ako se želi da one ne provode vreme u ćurkarniku.
Zaštitu od jakog sunca, vetra, kiše i predatora, pa i osećaj sigurnosti, ćurke će imati ako se na ispustu nalazi drveće, žbunje, živa ograda, kameni nasipi i sl.


Ponekad se oko ispusta podiže ograda. To se čini da bi se ćurke zaštitile od predatora i lopova, sa jedne strane, i da one ne nanose štetu baštama, povrtnjacima sa druge strane. Ako oko ispusta postoji ograda, drveće na ispustu ne sme biti blizu ograde da je ćurke ne bi sa drveća preletale.


U našim uslovima u ekstenzivnom sistemu za jednu ćurku treba obezbediti 50 do 100m², a u poluintenzivnom sistemu 10 do 20m² ispusta (pašnjaka).




Jakšić Kosovka dipl. ing. polj.