U odgoju ćuraka, za razliku od kokošaka, mogući su veći propusti pa i ekonomski gubici. Zato ne shvatajte suviše olako ovaj posao ma koliko sličan bio uzgoju brojlera ili koka nosilja


Ishrana tovnih ćurića mora da bude tako organizovana da obezbedi normalan porast i razvoj. Pošto se u toku porasta hranidbeni zahtevi mešaju po pitanju proteina i energije, potrebno je u toku tova koristiti četiri do pet različitih potpunih smeša.


Standardan program ishrane bi trebalo da bude sledeći:

- smeša 1 sa 28% proteina i 12,39 MJ/kg energije se koristi u prve četiri nedelje tova

- smeša 2 sa 24% proteina i 12,77 MJ/kg energije se koristi od pete do osme nedelje tova

- smeša 3 sa 20% proteina i 13 MJ/kg energije se koristi u devetoj i desetoj nedelji tova

- smeša 4 sa 18% proteina i 13,30 MJ/kg energije se koristi u jedanaestoj i dvanaestoj nedelji tova

- smeša 5 sa 16% proteina i 13,44 MJ/kg energije se koristi od trinaeste do šesnaeste nedelje



Prva smeša je brašnasta ili je u obliku finih mrvica tzv. loma, dok su ostale četiri smeše peletirane. Pelete treba da su uniformnog oblika i veličine, prečnika 4-5 mm. Ćurići se hrane po volji, odnosno, potrebno im je obezbediti da hranu uvek imaju na raspolagašu. Potpune smeše su bazirane na kukuruzu i sojinoj sačmi, kao osnovnim makrokomponentama.


Takođe, već je naglašeno da je u ishrani ćuraka potrebno obezbediti i određen procenat proteina animalnog porekla, što se obično ispunjava uključivanjem ribljeg brašna. Učešće ribljeg brašna mora da bude adekvatno izbalansirano. U početnim smešama, udeo ribljeg brašna može da se kreće između 7-10%, ali kako tov odmiče udeo se smanjuje na 2-5%, kako bi se izbegao problem pojave mirisa mesa ćuraka na ribu, a i potrebe u animalnim proteinima se smanjuju.


U smeše je moguće uključiti i neka druga hraniva, kao što su ovas, suncokretova sačma, stočni kvasac, sojin griz, kukuruzni gluten, lucerkino brašno, pšenične mekinje i drugo, ali u ograničenom procentu i uz obavezno pravilno balansiranje i ostalim upotrebljenim hranivima. Preporuka je da se koriste smeše renomiranih fabrika stočne hrane, jer one uglavnom garantuju neophodan hemijski i mikrobiloški kvalitet.


Obezbeđenje vode je, takođe, veoma važan deo ove tehnologije. Voda treba da je uvek na raspolagašu ćurićima, pri čemu je neophodno da je čista, odnosno, hemijski i bakteriološki ispravna. U vodu se može, preventivno, staviti blagi dezinficijens ili vitaminski preparat (prema odgovarajućoj deklaraciji). Za jednodnevne ćuriće treba obezbediti u prvom napoju mlaku vodu.


Ćurići se mogu napajati iz običnih posuda, različitih limenih cilindričnih pojilica, ili to mogu biti viseće automatske pojilice koje su direktno priključene na vodovod. Smatra se da je jedna plastična pojilica zapremine tri litra dovoljna za 40 grla, dok je jedna viseća pojilica dovoljna za 125 grla. Prilikom napajanja ćurića potrebno je obratiti pažnju na adekvatnu visinu pojilica od poda, jer se ona meša sa uzrastom ćurića.



Sprovođeše zdravstvene zaštite je neophodna mera u tovu ćuraka. Sem obezbeđenja brojnih zoohigijenskih mera u cilju obezbeđenja adekvatnog mikroklimata, pažnju treba usmeriti i na zaštitu od pojave eventulanih oboljenja, putem vakcinacije. Takođe, permanentna kontrola zdravstvenog statusa grla je važna za uspeh tova.


Na kraju, treba istaći da se u poslednje dve do tri godine javlja veliko interesovanje, jer su mnogi uočili da je tov ćuraka profitabilan posao. Ipak, ne treba zaboraviti činjenicu, da brojni stručnjaci iz oblasti živinarstva smatraju da je tov ćurića najsloženija i najdelikatnija tehnologija u oblasti živinarstva. U praksi, se zato često dešavaju propusti i greške koje dovode do gubitaka.


Oskudna literatura iz oblasti ćurkarstva, je prepreka u edukaciji i usavršavašu odgajivača ili onih koji su zainteresovani da se bave odgojom ćuraka, što postavlja zadatak, pre svega, pred naučne ustanove, kao što su fakulteti i instituti, da se ozbiljne pozabave ovom problematikom.




Preuzeto iz revije "SELO" br. 107-108