Mini farma čija je osnovna delatnost gajenje koza ne bi trebalo da ima više od 250 grla, dok prema današnjim evropskim preporukama na porodičnim mini-farmama ne bi trebalo da ih ima više od sto pedeset. Za primarnu i ekonomski isplativu proizvodnju ne bi smelo da ih bude manje od stotinu. Pre nego što odgajivač počne da gaji koze, mora jasno da definiše cilj tog posla. Od toga da li će koze gajiti samo za proizvodnju mleka i mesa ili će se pored toga gajiti i priplodni podmladak, zavisi koja će tehnologija biti primenjena.


U zavisnosti od toga šta se postavlja kao cilj i, pre svega, od obezbeđivanja mogućnosti uslova ishrane, smeštaja i nege, budući zapat koza može se gajiti u uslovima koji idu od krajnje ekstenzivnih do vrlo intenzivnih. Pre nego što se odabere određeni sistem držanja životinja, trebalo bi da se napravi precizna finansijska kalkulacija o neophodnim ulaganjima i dobiti koja bi odgovarala uloženim sredstvima i bila adekvatna odgaivačkim uslovima. Što je veći broj koza na farmi, utoliko uslovi gajenja moraju biti intenzivniji, jer će se samo na taj način obezbediti ekonomski isplativa proizvodnja.



Rasa

Nisu sve rase koza pogodne za kombinovani ili pašnjački sistem, jer maksimum proizvodnih sposobnosti ispoljavaju u stajskom sistemu gajenja. Ovo se naročito odnosi na sansku rasu koja izuzetno povoljno reaguje na intenzivne uslove držanja. S druge strane, za rase robustnije telesne građe i veće otpornosti veoma ospešno može da se primeni i kombinovani sistem, pa čak i isključivo pašnjački, ali se taj sistem držanja ipak ne preporučuje za intenzivnu proizvodnju koza.



Klimatski uslovi

Kombinovani i i pašnjački sistem preporučuju se u oblastima koje se odlikuju blagim zimama, bez snega, i gde ima dovoljno travnih površina, kako bi se životinje tokom godine što duže držale van staja.



Radna snaga

Za farme koje nemaju dovoljno radnika koji bi vodili računa o kozama na ispaši predlaže se stajski način držanja.







Raspoložive površine

Ukoliko je konfiguracija zemljišta takva da se ne može koristiti mehanizacija za sakupljanje travne mase ili ako na njima ostaje veća količina nesakupljene mase, koze treba držati na pašnjaku jer će se samo na taj način obezbediti da se i te površine u potpunosti iskoriste.


Vrlo važno pitanje na koje takođe treba odgovoriti pre nego što se pristupi formiranju zapata jeste njegova veličina. Da li će se proizvodnja započeti sa većim brojem životinja ili će se taj broj povećavati iz godine u godinu zavisi od smeštajnih i hranidbenih kapaciteta na farmi. Ako to uslovi dozvoljavaju, proizvodnju treba početi sa onolikim brojem koza koji će omogućiti ostvarivanje planiranog prihoda. Međutim, ako odgajivač nema velikog iskustva u gajenju koza, trebalo bi da proizvodnju započne sa manjim brojem životinja i da postepeno, iz godine u godinu, povećava veličinu zapata.



Izbor životinja za priplod

I pored toga što je sve više odgajivača zainteresovano da gaji koze, u našoj zemlji je nabavka kvalitetnih priplodnih životinja još uvek veliki problem. Odgajivači su često prinuđeni da na tržištu, ili od drugih odgajivača, nabavljaju životinje koje mogu da pronađu a ne onakve kakve bi želeli da gaje na svojoj mini-farmi. Nažalost, u većini slučajeva, odgajivač buduća priplodna grla mora da odabere samo na osnovu njihovih spoljašnjih karakteristika.

(nastaviće se)



Preuzeto iz časopšsa "Agrobiznis"