Leguminozama se mogu pripisati određena svojstva nepovoljna sa aspekta ishrane domaćih životinja, posebno preživara.

Naime, ishrana zelenom masom leguminoza, naročito ispašom, dovodi lako do naduna grla. Opasnost od naduna je veća ukoliko je leguminoza sočnija, mlađa i veoma bogata proteinima. Ako životinja nije naviknuta na svežu leguminozu, znatno se povećava opasnost od naduna. Da bi se otklonila opasnost od ovoga, životinjama treba u početku davati seno ili slamu zajedno sa leguminozom, ili ovu zelenu masu provenuti. Jednom naviknuta grla retko imaju sklonost ka nadunu.


Drugi nedostatak leguminoza, naročito ako se koristi kao isključivo hranivo, je nepovoljan odnos kalcijuma i fosfora. Taj odnos kod lucerke je Ca:P 6-8:1, a potreban odnos je 2:1.


Uz sve to lucerka, crvena detelina i druge imaju znatne količine estrogenih materija koje ponekad mogu nepovoljno da deluju na polni žar i izazovu lažni estrus.



Najzad, leguminoze sadrže značajnu količinu saponina što ih čini nepodesnim za ishranu mladih jedinki, naročito nepreživara.


Zaključak je da leguminoze predstavljaju izuzetno kvalitetno hranivo za ishranu stoke, naročito u kombinaciji sa zrnevljem žitarica, kada se i ostvaruju maksimalni prinosi mesa i mleka. Međutim kada je to u dužem vremenskom periodu jedino hranivo, dolazi do problema naročito kod zdravlja životinja.



Dipl. Ing. stočarstva Goran Joksić