Krpelji su paraziti toplokrvnih životinja, a i čoveka. Sezonska aktivnost, počinje im u proleće i traje do kasno u jesen. Ako su krpelji zdravi, ne predstavljaju opasnost po ljude i životinje, ali često prenose mnoge bolesti od kojih su neke smrtonosne ako se ne otkriju i ne leče. Svi krpelji su paraziti, koji piju krv svog domaćina i mogu se naći svugde u prirodi. To su zglavkari iz reda grinja.



Dele se na dve velike porodice:

- Ixodidae ( šikarni ili tvrdi krpelji)
- Argasidae ( stajski ili meki krpelji).





Glava, grudni i zadnji deo čine im jednu celinu. Rasprostranjeni su u prizemnom sloju rubnih područja šuma, sloju grmlja i niskog rastinja, po visoko travnatim staništima.



U svom razvoju, krpelj, prolazi kroz tri faze:
- larva,
- nimfa i
- odrasli oblik.


Obrok krvi neophodan im je usvakoj od ovih razvojnih faza, pa u toku svog života sisa krv tri puta na tri različita domaćina. Ženka se češće sreće kao napadač, jer samo ako se nasisa krvi, može snesti jajašca.


Veličina krpelja razlikuje se zavisno o razvojnom obliku: kao larva, meri oko jedan milimetar, a dok je odrasla ženka veličine 4 do 5mm. Nasisana krvlju, veličine je zrna graška i veća, živi oko godinu dana ali može dostići starost i od 5 godina.


Karakteristično je da ima mali radijus kretanja a udaljenost koju može preći zavisi od odraslog oblika. Odrasli se može prošetati nekoliko metara u širinu u potrazi za hranom. Svoju žrtvu ne traži aktivno kao komarac, već ga žrtve moraju pokupiti. On se popne na vrh trave ili grane grmlja, i tu nepomično čeka da se približi žrtva. Kada ih životinja ili čovek dotakne, on se svojim nožicama zakači i pređe na njih, pa traži povoljno mesto na telu gde se može oštrim rilcem zabosti u kožu i sisati krv.


Za aktivnost krpelja, vrlo je važna temperatura i vlažnost, zbog čega imaju sezonsku aktivnost. Krpelji se zaraze prilikom hranjenja na šumskim životinjama a zarazu mogu svojim ubodom preneti na druge životinje i čoveka. Isto tako, uzročnici bolesti prenose se sa zaraženog krpelja i na nove generacije, pa su zato krpelji osim prenosioca i rezervoari uzročnika.


Savet:
Redovno pregledati stoku na postojanje krpelja i u slučaju njihovog identifikovanja uz stručnu pomoć pristupiti načinima njihovog uklanjanja i daljeg lečenja životinje.



Gordana Vujaklija
dipl ing stočarstva