Značajan broj genetskih i paragenetskih faktora utiče, pre svega, na prinos a u manjoj meri i na promenu sastava mleka. Naime, rasne odlike i individualna svojstva grla mogu značajno uticati ne samo na prinos već i na hemijski sastav mleka, posebno % mlečne masti. Sa druge strane, hrana i ishrana imaju bitan uticaj na ispoljavanje genetskih svojstava svake rase, odnosno svake jedinke ponaosob.

Pojedine grupe hraniva nisu jednako pedesna za ishranu krava muzara i ispoljavaju specifičan uticaj na tok fermentativnih procesa u buragu, proizvodnost krava i sastav mleka. Pri tome je specifičan uticaj pojedinačnih hraniva na promenu sastava mleka, posebno mogučnost povećanja % masti u mleku.


Uticaj rase na prinos i sastav mleka

Godišnja mlečnost i sastav mleka smatraju se rasnim odlikama i ako unutar iste rase mogu postojati manji ili veći ekstremi u smislu pre svega količine mleka, a zatim i % mlečne masti u njemu. Zapravo, rasne odlike imaju primaran uticaj na količinu proizvedenog mleka. Krave holštajn, i holštajn-frizijske rase goveda selekcionisane u SAD i Kanadi predstavljaju najmlečniju rasu goveda.


Uticaj laktacije na mlečnost i sastav mleka

Tokom laktacije menja se mlečnost krava i sastav mleka. Normalna laktaciona kriva pokazuje brz rast počev od momenta telenja do 50og dana laktacije, kada krave postižu maksimum u proizvodnji mleka. Posle toga mlečnost opada po približnoj stopi od 2,5% nedeljno i završava se na približno 2 meseca pred telenje. U idealnim uslovima, standardna laktacija traje 305 dana, a period zasušenja 60 dana, odnosno proizvodni ciklus krave iznosi 365 dana ili jednu godinu.


Uticaj dužine života na produktivnost i sastav mleka

Krave značajno povećavaju svoju mlečnost do približno 5. godine života, odnosno, tokom prve tri laktacije. Posle pete godine do približno 8. i 9. godine povećanje je neznatno ili mlečnost stagnira, a zatim znatnije počinje da opada. Ovo povećanje mlečnosti u prvih nekoliko laktacija najčešće se objašnjava povećavanjem telesne mase grla i povećanog kapaciteta vimena u starijih krava.




Uticaj muže na količinu i sastav mleka

Najveće razlike u količini mleka i zastupljenosti masti u mleku javljaju se tokom muže. Pri tome je na početku muže posebno niska zastupljenosti masti, koja zatim postepeno raste, i na kraju muže tj. u fazi domuzivanja, % masti je najviši. Uticaj četvrti vimena na količinu mleka takođe je dobro poznat u praksi. Krave daju više mleka iza zadnjih četvrti vimena, nego iz prednjih.

Broj muža u toku dana utiče kako na ukupnu dnevnu, tako i laktacijsku mlečnost krava. Povećanje broja dnevnih muža utiče na povećanje dnevne količine namuženog mleka. Pri trokratnoj muži mlečnost krava je za 20% veća nego pri dvokratnoj.

Pored navedenih faktora, na količinu i sastav mleka utiču još: uticaj estrusa, bremenitosti i zdravstvenog stanja, uticaj ishrane u periodu odgajivanja, uticaj ishrane u periodu laktacije, uticaj uslova sredine i dr.



Marko Veljković
Diplomirani inženjer poljoprivrede za stočarstvo