Danas u doba velikih promena u ishrani životinja zbog pojave kravljeg ludila, kao dopuna u ishrani svinja značajna je upotreba sveže surutke. Godinama neopravdano zapostavljena surutka bacala se u vodotokove i time dodatno opterećivala okolinu. Surutka zaostaje kod proizvodnje sira nakon što su iz mleka izdvojeni mast i kazein. Postoji slatka i kisela sveža surutka, što zavisi od toga da li su dobijene iz slatkog ili ukiseljenog mleka.


Od 10 kg mleka dobije se do 1 kg sira i oko 9 litara surutke koja sadrži 5,5-7,5% suve materije.Od hranljivih materija u surutki ima najviše laktoze 4,5-6% ili oko 80% suve materije, proteina 0,6-1,1% ili 11-14% suve materije, mlečne masti u tragovima 0,06 - 0,8% ili 0,1% u suvoj materiji, pepela 0,4-0,9% odnosno 7-12% u suvoj materiji. Energetska vrednost 1 kg suve materije sadrži 13.673 kJ ME (svinje). Prema tome, 1 kg sveže surutke sa 6% suve materije ima 820 kJ ME.


Aminokiselinski sastav proteina surutke je povoljan,čak sa više cistina (2,0-2,6%) nego u mleku, surutka može podmiriti oko 50% potrebne količine 5 najvažnijih esencijalnih aminokiselina.




- U ishrani svinja surutka se upotrebljava za kategorije od 18 kg do kraja tova. Za mlađu i lakšu prasad nije pogodna zbog malog probavnog sistema, dok je velike svinje mogu popiti u velikim količinama. Obzirom da je siromašna energijom (podmiruje oko 25% potreba) mora se dopuniti sa kukuruzom ili koncentratima.


- Da bi se osigurao maksimalni prirast, svinje moraju dobijati sirutku stalno, bez prekida u snabdevanju, kako bi se izbegao period ponovnog privikavanja. Obzirom da svinje više vole mokru hranu nego suvu, najbolje je koristiti mešavinu surutke sa smesom za tov. Time se eliminišu disajne smetnje , iako se može odvojeno ponuditi koncentrat i surutka za piće.


- Značajna ušteda postiže se na uštedi vode, jer tokom čitavog tova voda se uopšte ne koristi, već je životinja konzumira preko surutke.

Važna je takođe i temperatura surutke.Tokom zimskog tova bitno je da je njena temperatura oko 40 stepeni kako bi svinje što manje hrane trošile na sopstveno zagrevanje, dok je leti lakše održati temperaturu na višem nivou zbog više temperature okoline.

Svinje mogu popiti dvostruko veće količine surutke nego vode te izlučuju veliku količinu mokraće, stolica je mekana, proizvodi se dva puta više izmeta pa je potrebno održavati primerenu higijenu i pojačani sistem ventilacije, naročito leti.


- Korišćenjem surutke u ishrani svinja postižu se značajnja uštede smese za tov, kao i smanjenje dužine tova. Prema tome, nema neki značajan razlog da se ne primenjuje ovakav način ishrane svinja, bilo u manjim seoskim domaćinstvima ili u industrijskom uzgoju ukoliko nam je dostupna surutka.



Nenad Vujčić dipl. inž