ZELENA HRANIVA
Mogu se koristiti kao paša ili kositi pa davati životinjama u staji. Najčešće se koriste u letnjem razdoblju ishrane.


LUCERKA
Od svih leguminoza lucerka je najbolja hrana za koze. Dobar je izvor belančevina i kalcijuma. U obroke za koze mora se uvoditi postepno. Ne treba davati prevelike količine lucerke jer može izazvati nadun.


TRAVE
Koze bolje iskorišćavaju zelenu travu ako im se daje pokošena nego ako pasu. U napasanju koze gaze i prljaju travu pa na pašnjaku ostaje puno neiskorišćene mase. Trave su vrlo ukusna i kvalitetna hrana ako se na vreme kose i spremaju. Kosidba se mora obaviti pre klasanja (u vlatanju). Trava tada sadrži najviše hranjivih materija. Trave se mogu sejati zajedno s detelinama kao travno-detelinske smeše, koje su takođe vrlo kvalitetna hrana za koze.



KRMNO BILjE SA ORANICA

STOČNI SIRAK
Noviji hibrdi su prilagođeni ishrani domaćih životinja; sadrže mali udeo štetnih materija, imaju mekšu i tanju stabljiku, više lisne mase, dobrog su porasta nakon košenja. Pokošena masa krmnog sirka obično se nakon košenja ostavi da odleži nekoliko sati; za to vreme se količina štetnih materija smanji toliko da nije štetna za stoku pa se kozama može davati do 6 kg na dan; Stočni sirak daje velike prinose mase po jedinici površine i kvalitetna je zelena hrana za koze.


STOČNI GRAŠAK SA ŽITARICAMA
Daje velike prinose kvalitetne zelene mase, Žitarice su držač, a najčešće su zob, ječam, pšenica i raž.


KUPUSNjAČE
Ne bi ih trebalo davati više od 1,5 kg na dan!
Mogu se davati:
KUPUS,
KELj,
STOČNI KELj,
STOČNA REPA,
ŠEĆERNA REPA,
STOČNA ŠARGAREPA,
KROMPIR.
Daju se nakon muže da mleko ne bi poprimilo miris.



DIVLjE BILjKE
Jestive grančice: JASEN, BREST, LESKA, VRBA, GLOG.
Jestivi korovi: KOPRIVA.
Treba izbegavati: DIVLjE TREŠNjE, BRESKVE, ŠLjIVE.
Brst u ishrani koza treba koristiti samo izuzetno, za slabije produktivne životinje.



SENAŽA
Senaža se neopravdano malo koristi u ishrani domaćih životinja, posebno u ishrani koza. Ona je izuzetno kvalitetno hranivo spremljeno od provenule mase trave ili detelinsko-travne smeše. Senaža za koze mora biti najboljeg kvaliteta, ugodnog mirisa i ukusa, bez plesni. Samo takva senaža najbolja je hrana za koze. Senaža koja se daje kozama mora biti dobro provenuta (35 - 45% suve materije). Prevlažna senaža nije za koze. Senaža je hranivo bogato belančevinama, kalcijumom i fosforom. Daje se kozama nakon muže da mleko ne bi poprimilo strane mirise. Maksimalna konzumacija senaže = 4,5 kg na dan po kozi.


SENO
Seno je dobro hranivo za preživare - sadrži sirova vlakna, celulozu i lignin. Mora biti prirodne zelenkaste boje i ugodnog mirisa. Ako je košeno do faze klasanja, sadrži više hranljivih materija. Koze više vole seno koje uz trave sadrži i malo “korova”. Najkvalitetnije je detelinsko seno i seno od mešavine detelina i trava. Ako je seno od mešavine detelina i trava, trebalo bi u mešavini biti barem 50 % detelina.
SENO KOPRIVE Seno koprive vrlo je kvalitetno, ali i vrlo retko korišćeno seno.


SILAŽA
Silaža se takođe malo koristi u ishrani koza. Jedan od razloga za to jeste malo životinja u stadu, što onemogućava dovoljno brzo trošenje silaže iz silosa. Drugi je razlog strah da će silaža izazvati probavne smetnje kod koza. Imamo li kvalitetnu silažu, dobro spremljenu i čuvanu, a bez plesni, nema razloga da je ne koristimo u ishrani koza. Silažu u obroke koza treba uvoditi postepeno da bi se organi za varenje koze prilagodili ishrani tom vrstom hraniva. Dnevno se sme davati do 4 kg silaže po kozi. Kukuruzna silaža je hranivo bogato energijom, a siromašno proteinima, kalcijumom i fosforom. Daje se kozama nakon muže da mleko ne bi dobilo strane mirise.


SLAMA
Slama mora biti čista i zdrava. Sadrži puno suve materije i vlakana. Daje se uz ishranu velikom količinom koncentrovanih hraniva, ako nedostaje ostalih voluminoznih hraniva.
Slama prema kvalitetu: SLAMA ZOBI, PROSA, JEČMA, PŠENICE, RAŽI.





KONCENTROVANA HRANIVA
Koncentrovana hraniva dopunska su hraniva u ishrani preživara. Koncentrovana hraniva se daju krupno mlevena. Nemlevene žitarice prolaze kroz organe za varenje nesvarene. Ako su presitno mlevene, mogu izazvati acidozu u buragu. Delimo ih na:

ENERGETSKA HRANIVA : kukuruz,ječam,zob,raž,pšenica

PROTEINSKA HRANIVA : uljane sačme i pogače - sojina, suncokretova, grašak, bob, pasulj, grahorica…



NUSPROIZVODI MLINARSKE INDUSTRIJE:

MEKINjE (pšenične) STOČNO BRAŠNO.
Koncentrovana hraniva dajemo kozama u obliku smeše više vrsta hraniva. Smešu možemo napraviti na gazdinstvu tako da u različitim procentima mešamo hraniva koja imamo ili se mogu kupovati već gotove koncentrovane smeše za pojedine kategorije životinja. Kupljene koncentrovane smeše sadrže izbalansirane količine pojedinih sastojaka i određen sadržaj pojedinih hranjivih materija, vitamina i minerala. Pri izradi smeša na sopstvenom gazdinstvu potrebno je paziti da u smeši bude dovoljno svih hranljivih materija.





Dipl.ing Zoran Kozlina