Da li se menja ekonomija poljoprivrede?

Celogodišnje gajenje i prezimljavanje goveda na otvorenom nije modni hir već nužnost ako se želi postići veća isplativost kod proizvodnje mesa na farmi. Gotovo niko ne oglašava takav način držanja niti ga novčano podupire jer industrija i trgovina nemaju direktne koristi od njega. Ni u svetu po tom pitanju nije drugačije. Zasad nema dokaza da će životinje na paši u planini biti zdravije i izdašnije ni da je plodnost livada veća ako goveda imaju štalu.



Koliko bi se pojilišta u brdskoplaninskom području moglo urediti za novac potrošen za izgradnju štala?
Koliko bi se korala za manipulaciju stokom moglo postaviti na prostranim pašnjacima?

Takozvana moderna , industrijska , poljoprivreda postaje sve veći potrošač energije dobijene iz fosilnih goriva, pre svega nafte. Zbog primene mineralnih đubriva, farmaceutskih sredstava, mašina i novih sorti kojima proizvodimo više hrane, neki postupci proizvodnje i prerade hrane jednostavno su postali pretvaranje fosilne energije u hranu. Od toga nije izuzeta ni proizvodnja goveđeg mesa i mleka. Istovremeno, sunčevu energiju, koja bi trebala biti glavna pokretačka snaga poljoprivrede, zanemarujemo, verovatno zato što je gotovo besplatna.

Iako je celogodišnje držanje goveda na otvorenom više na ceni, mnogi ga smatraju kao manje efikasan način iskorišćavanja poljoprivrednog zemljište i negoduju jer od uzgoja goveda nema zarade. Ako se rad i sredstva uložena u neki posao dovoljno ne isplate, rešenje treba pronaći u smanjenju obima posla i novca koji treba u takav posao uložiti. Tako će dobit od proizvodnje biti veća.

Kod pašnog uzgoja goveda u sistemu krava-tele manje je posla s pripremom krme, hranjenjem i zbrinjavanjem đubriva. Manje je izdataka za veterinarske usluge i za održavanje plodnosti zemljišta. Pritom je prihod jednak prihodu kad se životinje drže u štali, ali je zarada pašnog govedarenja veća. Unatoč tome širenje pašnjačkog govedarenja vrlo je sporo. Verovatno je to posledica pomanjkanja znanja o načinu upravljanja i delovanja u svetu travnjaka.

Subvencije za one koji travnjake samo kose ne bi smele biti veće od potpora onima koji su zemljište uredili za napasanje pod nadzorom. U napasanje pod nadzorom teži se tome da goveda što više krme "požanju" sama.

Pojedini uzgajivači goveda na otvorenom retko razmenjuju iskustva iako su svesni da će u tom poslu uspeti samo ako se opskrbe znanjem. Razmena znanja na male udaljenosti baš i nije popularna, obično zbog sitnih nesuglasica između komšija. Razmena znanja i iskustva putem interneta na velike udaljenosti danas je vrlo raširena.

Uzgajivač goveda sa Peštera brine se kako da junice snabdeva vodom ako provedu celu zimu na pašnjaku. Farmer iz Kanade odgovara mu da se ne brine o tome sve dok ima imalo snega. Uzgajivač iz Australije dodaje kako bi i njemu dobro došlo malo snega jer mu na pašnjaku manjka vode zbog velikih vrućina. Dakle, putem interneta mnogo se toga može saznati i rešiti.

Znamo da znanje i iskustvo o uređenju pašnjaka i vođenju kontrolisane ispaše niko ne reklamira niti širi. Jedini efikasan način za širenje i usvajanje novih znanja o celogodišnjoj ispaši goveda mogu biti takozvane studijske grupe uzgajivača goveda u sistemu krava-tele koji će međusobno razmenjivati iskustva. U studijsku grupu mora biti uključeno 5-10 uzgajivača. U studijsku grupu neka se uključe muž i žena, mogu i deca, na taj način da svi skupa naprave grupu 10-20 ludi.



Pri manjim grupama su razgovori nedovoljno raznovrsni. Članovi studijske grupe neka se susreću jedanput mesečno, svaki put na drugom imanju. Između sebe izaberu vođu grupe koji već ima nešto iskustva o vođenju celogodišnje ispaše. Vođa grupe organizuje susrete tako da telefonom obavesti samo jednog člana (npr. prvog po abecedi), ovaj telefonira sledećem i tako do poslednjeg člana. Poslednji obavešteni član telefonira vođi grupe. Tako su svi obavešteni o datumu i mestu susreta.

Goveda koja zimuju na otvorenom su čistija. Imaju kvalitetniju suvu dlaku , posebno na kiši, te ih manje zebe u odnosu na ona koja su u vlažnoj štali. Čista i suva dlaka bolje štiti životinje od hladnoće u odnosu na dlaku zaprljanu gnojem u štali.

Velika količina amonijaka u prizemnom sloju vazduha u štali (0-20 cm) otežava životinjama disanje. Životinje u štali više stoje jer vazduh 1 m nad podom manje smrdi. Vazduh u štali znatno je vlažniji od onog spolja. Životinje na otvorenom ne obaziru se previše na smer i jačinu vetra, kao ni na temperaturne promene vazduha. Vrlo niske temperature ne izazivaju neprijatnost kod goveda. Neugoda nastaje pri jakom vetru u kombinaciji sa niskim temperaturama. Kad je temperatura oko 0 C, a vetar duva brzinom od oko 45 km/čas, osećamo se isto kao da je za mirna dana temperatura od -17 ° C.

Govedima na otvorenom ipak treba ostaviti mogućnost da se zaklone od jakog vetra, naročito kad su mokra. Kad goveda prezimljavaju na otvorenom, vrlo se brzo nauče potražiti zavetrinu . Telad će pogotovo iskorištavati svaki kutak, poput jarka, grebena ili odrasle životinje da se zaštiti od vetra. Zbog relativno veće površine tela, s obzirom na masu, male životinje brže gube toplotu. Zato odrasla grla bolje podnose hladnoću nego telad.

Odrasla grla imaju i jače potkožne naslage loja, koje služe kao termoizolator. Sećam se izjave jednog francuskog uzgajivača goveda na otvorenom koja je glasila otprilike ovako: "Moja najveća investicija u govedarstvo u proteklih desetak godina bila je sadnja žive ograde za zaštitu od vetra." Isto se tako sećam izjava jednog nemačkog profesora da je govedo polarna životinja i da joj hladno i suvo ne šteti. "Najbolja štala jeste nikakva štala! "Ako imate štalu s ispustom, verovatno ste se i sami mogli uveriti da će goveda radije boraviti napolju u snegu nego u štali.

Ako nema prirodne zavetrine, poput šume, živice, brda i slično, treba za goveda postaviti vetrobrane od priručnog materijala, kao što su bale slame i sena ili zaštite od daski. Vetrobrani za zaštitu životinja grade se u obliku slova V sa uglom od 90 ° između stranica.

Delotvoran je i polukružni vetrobran koji odvraća sneg od počivališta ili hranilišta za stado. Stranice vetrobrana moraju biti potpuno zatvorene kako se u zavetrini ne bi gomilao sneg. Vetrobran ne sme biti širi od svojih 15 visina. Širina zavetrine iznosi oko 85% širine vetrobrana, dužina oko 5 visina. Moć vetra oslabljena je za 60%.

Na rubovima zavetrine nastanu nameti snega s ulazom u zavetrinu dalje od vetrobrana, gde je moć vetra oslabljena. Za odraslo bi govedo trebalo obezbediti 4-5 m2 zavetrine, pa će visina vetrobrana zavisiti o broju goveda koje će prezimljavati na pašnjaku.Vetrobran visok 1, 8 m zadovoljio bi potrebe 80 krava.

Vetrobran može biti postavljen na stalnom mestu tako da stoji poprečno na smer dominantnog vetra koji izaziva neugodnost pri boravku na otvorenom. Može se načiniti i vetrobran koji možemo seliti na pašnjaku radi ciljanog đubrenja određenih delova pašnjaka.

Životinje se najviše zadržavaju na mestu hranjenja. Preporuka je zato da se za vreme jakih vetrova životinje hrane u zavetrini. Razumljivo je da goveda ne smemo cele zime hraniti na istome mestu već širom pašnjaka radi ravnomernog rasporeda izmeta i ostataka hrane po pašnjaku.



Mesto za hranjenje stada na otvorenom biramo tako da se stado više zadrži na zemljištu slabijeg kvaliteta, kamenitom ili zaraslom u grmlje. Đubrenjem će životinje povećati kvalitet zemljišta . Pokretne hranilice sa svakom novom balom premestimo na novo mesto. Na ostacima krmiva životinje će najčešće počivati.

Na delu pašnjaka obraslom grmljem mesto za hranjenje odaberemo u sredini grmlja ako je moguće bale sena ili silaže do tamo dovesti. Goveda vrlo delotvorno lome i gaze nepoželjno grmovito rastinje. Na tako ugaženim mestima i na mestima prekrivenim debljim plaštom ostataka krmiva treba u proleće zasejati belu detelinu koja će brzo prekriti ogoljelo zemljište i sprečiti rast neželjenog korova.

Novo i staro mesto hranjenja na otvorenom neka ne budu preblizu. Kad je zemljište smrznuto, mogućnost izbora mesta hranjenja kudikamo je veća. U slučaju vrlo vlažnog vremena treba se kloniti prestrmih terena da se izbegne erozija što bi je stoka mogla prouzrokovati svojim kretanjem.

Zanimljivo je da životinje koje zimuju na pašnjaku trebaju velike količine vode . Hladan je zimski vazduh suv (niska relativna vlaga). Vazduh što ga izdišu goveda pun je pak vlage. Suva zimska krma povećava potrebu za vodom. Da bi se telo opskrbilo dovoljnom količinom toplote, razgradnja krme mora teći neprekidno.Za takav tekući proces varenja goveda potrebno je mnogo vode. Potrebnom se vodom goveda mogu snabdeti i jedući sneg. To je najveće otkriće za svakoga ko se počeo baviti prezimljavanjem goveda na otvorenom!



Kad je sneg čist i nije površinski smrznut, otpada briga za napajanjem.Životinje daju prednost snegu pred napajanjem vodom iz korita. Stvori li se kora na snegu, treba ga prohodati kako bi goveda došla do sipkog snega. Sneg nakupljen u udolinama ili vrtačama dodatni je izvor vode za stoku na pašnjaku.

Prirodnim silama treba malo pomoći kako bi se na željenom mestu nakupilo što više snega kao rezerva za vodu. Tlo na tom mestu treba urediti tako da što manje propušta vodu . Obično takvo mesto stoka dobro utaba preko godine. Vlažno tlo možemo utabati traktorom ili terenskim automobilom i učiniti ga nepropusnim za nakupljenu vodu.Dobro je dno obložiti i PVC folijom i prekriti ilovačom ili kamenjem. Tako ćemo delotvorno sprečiti proceđivanje u zemlju.


Ivan Jukić, dipl. ing. agr.