Poljoprivredno gazdinstvo Vukićević bavi se uzgojem i prodajom autohtone sorte svinja Moravki na obrnocima Dragačevskih padina, podno planine Čemerno.
Donji Dubac, prirodom bogato i netaknuto selo, nalazi se na 700m nadmorske visine i kao takvo predstavlja pravu vazdušnu banju ali i osnovu za peieodnu i zdravu proizvodnju hrane.
Odluku o uzgoju baš ove srpske autohtone sorte svinja, Mikan Vukićević, inače vlasnik ovog poljoprivrednog gazinstva, doneo je bez mnogo taktiziranja. Kako kaže naši preci su vekovima obrađivali tešku Dragačevsku zemlju u nadi za bolje sutra, ali i uzgajali „Moravke“ kao primarnu sortu svinja.

Kako ste se odlučili da se bavite uzgojem svinja? Koliko dugo se bavite ovim poslom?

U nameri da očuvamo ono što smo dobili u amenet od svojih pradedova, došli smo na ideju da većinu našeg bogatsva (zemlje) ogradimo i počnemo sa uzgojem Moravki sa ciljem da sprečimo dalje propadanje i zapuštanje teško obradivih površina.
Autohtone sorte se po mnogo čemu razlikuju od genotipnih svinja, prevashodno po načinu uzgoja, naše svinje slobodno šetaju i istražuju svaki delić prirode radi pronalaska hranjivih i zdravih materija, dakle žive bez stresa i sa što manjim uticajem čoveka ali se razlikuju i po kvalitetu mesa. Meso je jarko crvene boje i prepozantljivo je po redu mesa, redu masti koji pozitivno utiču na holesterol.

Kakva hrana se koristi za ishranu svinja? Koliko često se hrane, i koliko pažnje posvećujete ishrani?

Većinu hrane svinje same pronađu na površini od 6 hektara na kome se integrišu pašnjci ali i šumski kompleski Hrastove i Bukove šume što znači da značajnu ulogu ima žir ali i drugi plodovi prirode. U periodu kada je to neophpdno vrši se dohrana - kukuruz, detelina, bundeva, kupus, šargarepa, dakle sve ono što se može naći u jednom domaćinstvu. Imperativ ovog domaćina je da se svinje dobro i zdravo hrane, tako da je prihrana zastupljena tokom cele godine.
Ne zahtevaju previše pažnje ali naša posvećenost i privrženost Moravki nas obavezuju na prisutnost u želji da im obezbedimo što bolje uslove za egzistenciju, ove gotovo zaboravljene sorte svinje po kojoj je Srbija bila poznata širom Evrope.




Da li Vam je u planu da se bavite proizvodnjom suve pršute, slanine?

Proizvodnja domaće pršute i slanine je za nas poseban užitak, s ljubavu prerađujemo i sušimo meso do savršenstva za naše lične ali i potrebe naših prijatelja. Imamo zacrtan cilj da se naše meso u najkraćem perodu nađe na trpezama brojnih porodica u zemlji i u inostranstvu.
Možete li nam opisati proces proizvodnje pršute? Koliko dugo traje i koje su najvažnije faze?

Kada govorimo o procesu proizvodnje prušute na samom početku je neophodno odabrati najfinije meso i obraditi ga na pravi način, nakon toga pršuta se zasoli i ostavi da odstoji u higijenski posudama u periodu od 5-7 dana, što je sasvim dovoljno da meso apsorbuje so i da se ohladi zatim se postavlju u sušnicu koja je izrađena na tradicionalan način od prirodnih materijala. Nemamo nikakvu tajnu formulu, naša tajna je svež planinski vazduh i klima, sve ostalo su saveti koje se prenose s’ kolena na koleno, neke pojedinosti moramo ostaviti za sebe jer u suprotnom naša pršuta ne bi bila tako posebna.

Naučeni smo da kvalitet pršute prepoznamo po boji, kroz proces sušenja koji nije nimalo kratak pratimo promene na pršuti a ukoliko nismo sasvim sigurni čulo ukusa nikad ne greši. „Planinska pršuta“ je posebna zbog načina uzgoja svinja, same obrade ali i zbog recepture koja se prenosi vekovima u našoj porodici, ponosni smo na kvalitet koji uspevamo da ostvarimo, satisfakciju za tako nešto pruža nam sve veća zainteresovanost za meso naših Moravki.

Kako biste opisali vašu viziju i filozofiju poslovanja? Šta vam je najvažnije u poslu kojim se bavite?

Na samom početku našeg razgovora iskazali smo nameru da se hranimo zdravo pre svega ali naš koncept počiva na ideji da maksimalno iskoristimo dostupne resurse ali da ne nanesemo štetu prirodi već naprotiv da je očuvamo za naše potomke. Smisao je napraviti spoj tradicionalnog uzgoja i savremene prerade do mere očuvanja tradicionalnog proizvoda, jer samo na taj način možemo biti konkurentni na tržištu hrane. Najvažnije nam je da našim kupcima ponudimo zdravu, organsku i prirodnu hranu i da sklapamo neka nova prijateljstva ali i da razvijamo seoski turizam.
Neophodno je da znamo šta kupujemo i šta jedemo u eri genetski modifikovane hrane, zbog toga je organska hrana budućnost pored toga nama je i važno da održavamo tradiciju i kulturu, i da čuvamo autohtone rase svinja, kako bi se očuvala raznolikost i bogatstvo naše zemlje. Želimo da pozovemo sve ljude dobre volje da nas posete i da uz par čašica rakije razmenimo mišljenja.


Vaši planovi za dalji uzgoj moravki?

Naši dalji planovi vezuju se za unapređenje procesa prerade i sušenja mesa ali težimo i ka sertifikatu organske proizvodnje čime bi naša ponuda bila daleko potpunija.

Izvor:
Intervju sa porodicom Vukićević

Facebook stranica porodice Vukićević, kao i njihova
Instagram stranica