Organska proizvodnja živine u Srbiji nije razvijena, čak je slabije razvijena u odnosu na ostale vrste organske proizvodnje, jer su potrebne velike površine za relativno mali broj životinja. Budućnost njenog razvoja je u širenju, a do toga može doći:

- tako što će postojeći organski proizvođači u živinarstvu proširiti svoje kapacitete,

- tako što će postojeći organski proizvođači ostalih vrsta životinja uključiti i živinarsku proizvodnju u svoj program

- tako što će proizvođači koji drže živinu u ekstenzivnim sistemima prerasti u organske proizvođače.

Nije realno da će oni koji se bave intenzivnom živinarskom proizvodnjom prerasti u organske proizvođače.


Principi organske živinarske proizvodnje regulisani su Zakonom o organskoj proizvodnji i Pravilnikom o kontroli i sertifkaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje. Ovi zakonski akti određuje minimalne zahteve koje treba da ispune proizvođači koji žele da se bave organskom proizvodnjom, tako da je pre započinjanja proizvodnje neophodno dobro proučiti propise.



IZBOR RASA I HIBRIDA U ORGANSKOJ PROIZVODNjI

S obzirom na to da se veći deo proizvodnje odvija na otvorenom i da su metode lečenja ograničene, rase moraju biti otporne na uslove sredine u kojoj se odgajaju. Pri izboru rasa ili sojeva životinja na koje se primenjuju metode organske stočarske proizvodnje, prednost treba dati autohtonim rasama i sojevima.


Pored odabira odgovarajuće rase ili hibrida, nabavka jednodnevnih pilića nije rešena jer za sada ne postoje inkubatorske stanice koje su namenjene organskoj proizvodnji. To znači da se jaja moraju nabavljati iz konvencionalnih inkubatora, a onda podmladak prolazi kroz period konverzije. Ovakva praksa je dozvoljena i za sada je najrelanija opcija u Srbiji.

U autohtone rase spadaju somborska kaporka, gološijanka, svrljiška kokoš, dečanska kokoš itd. Kod nas najviše ima gološijanke koja je dosta pogodna za odgoj u organskoj proizvodnji. Ostale rase pripadaju uglavnom kombinovanom tipu: njuhempšir, plimutrok i rodajland su više pogodne za proizvodnju jaja, a vajtrok, hudan, saseks i orpington su pogodnije za tov. Pored navedenih rasa, mogu se koristiti i linijski hibridi koji su specijalizovani za proizvodnju jaja. Sve vodeće selekcijske kuće preporučuju svoje hibride i za organsku proizvodnju i daju osnovne preporuke za način odgoja. Što se tiče tovne živine, mogu se koristiti ili čiste rase ili spororastući hibridi. Brzorastući hibridi (standardni brojlerski pilići) nisu pogodni za organsku proizvodnju.



DUŽINA ODGOJA

U organskoj proizvodnji treba gajiti spororastuće hibride i to mnogo duže u odnosu na standardnu proizvodnju. Minimalna starost za klanje je:

1) 81 dan za piliće;
2) 150 dana za kopune;
3) 49 dana za pekinške patke;
4) 70 dana za ženke mošusne patke;
5) 84 dana za mužjake mošusne patke;
6) 92 dana za divlje patke;
7) 94 dana za biserke;
8) 140 dana za ćurane i guske za pečenje;
9) 100 dana za ćurke.



SISTEMI SMEŠTAJA I GUSTINA NASELjENOSTI

Broj životinja u organskoj proizvodnji je ograničen. Ukupan broj grla po jedinici površine treba da obezbedi proizvodnju do najviše 170 kg azota godišnje po ha poljoprivrednog zemljišta


Maksimalan broj životinja po hektaru

U organskoj stočarskoj proizvodnji životinje se uzgajaju u odgovarajućim objektima za uzgoj životinja ili na otvorenom prostoru u predelima u kojima klimatski uslovi omogućavaju boravak životinja na otvorenom prostoru. Objekti za uzgoj životinja u organskoj stočarskoj proizvodnji treba da imaju takvu izolaciju, grejanje i ventilaciju koji omogućavaju da se cirkulacija vazduha, nivo prašine, temperatura, relativna vlažnost vazduha i koncentracija gasova održavaju u granicama koje nisu štetne po životinje i da obezbeđuju odgovarajuću prirodnu ventilaciju i dovoljnu količinu prirodnog svetla.

1) objekat treba da bude izgrađen tako da sva živina ima lak pristup otvorenom prostoru;

2) treba da imaju otvore odgovarajuće veličine za ulazak i izlazak, a ukupna dužina tih otvora treba da bude najmanje 4 m na 100 m2 površine prostora koji je na raspolaganju živini;

3) najmanje jedna trećina površine objekta treba da bude izgrađena od čvrstog materijala, odnosno da nije mrežaste ili rešetkaste strukture i treba da bude pokrivena prostirkom od materijala kao što je slama, pilotina ili pesak, a u delu koji je rešetkaste strukture prečke treba da budu u veličini i broju koji odgovara vrsti živine i veličini jata.


Minimalne površine smeštaja za živinu u organskoj proizvodnji

Maksimalni kapacitet objekta treba da bude:

(1) 4.800 pilića,

(2) 3.000 koka nosilja,

(3) 5.200 biserki,

(4) 4.000 ženki mošusne ili pekinške patke ili 3.200 mužjaka mošusne ili pekinške patke ili drugih pataka,

(5) 2.500 kopuna, guski ili ćurki;

Ukupna upotrebljiva površina objekta za tov živine u bilo kojoj pojedinačnoj jedinici ne treba da bude veća od 1.600 m2;

U objektima prirodna svetlost se može dopuniti veštačkom, kako bi se postigao maksimum od 16 sati svetla dnevno, uz neprekidni period noćnog odmora u trajanju od najmanje osam sati bez veštačkog osvetljenja;

Živinu ne treba držati u kavezima, a vodenim pticama treba da bude obezbeđen pristup potoku, bari, jezeru ili bazenu kad god to dozvoljavaju vremenski i higijenski uslovi, kako bi se zadovoljile posebne potrebe ove vrste.



SISTEMI DRŽANjA

Jedna od osnovnih karakteristika organske proizvodnje je postojanje ispusta, jer on omogućava da se prirodno ponašanje živine u potpunosti ispolji. Živina može da se kreće, da bude na svežem vazduhu i suncu i da se gaji dovoljno dugo što daje poseban kvalitet njenim proizvodima. Sa druge strane, postojanje ispusta je tehnološki zahtevnije u odnosu na odgoj živine unutar objekata, prvenstveno zbog gubitaka usled bolesti i predatora. Takođe, proizvodnja na ispustu je sezonskog karaktera jer vremenske prilike značajno utiču na prinos i kvalitet proizvoda.

Gajenje živine na ispustu može se organizovati na više načina, u zavisnosti od vrste i karakteristika objekata i ispusta. Generalno, ovi sistemi mogu se podeliti na

Sistemi sa fiksnim objektom na ispustu
Pokretni objekti (objekti na točkovima) na ispustu
Fiksni objekti

Ovaj sistem držanja primenjuje se najčešće kod velikih proizvođača, odnosno za organizovanje proizvodnje većeg obima. On podrazumeva objekat čvrste gradnje oko koga se nalazi ispust. Prednosti su u tome što se može izgraditi solidan objekat sa vodom i strujom, tako da se može obezbediti i grejanje u toku odgoja pilića. Živina ima pristup ispustu koji se nalazi oko objekta, a noć provodi unutra.

Nedostatak je u tome što živina oštećuje i uništava vegetaciju na ispustu, pa se on vrlo brzo uništava ukoliko se ne obezbedi rotacija, odnosno premeštanje živine sa jednog dela pašnjaka na drugi.

Ukoliko se ne obezbedi pregonski sistem, podloga se vrlo brzo pretvara u blato, posebno na mestu neposredno oko objekta, pa se povećava pojava prljavih jaja i povećava se rizik od bolesti.


Fiksni objekat na ispustu

Pristup ispustu i puštanje živine „napolje“, izvan objekta, omogućava im da ispolje svoje prirodno ponašanje. One mogu slobodno da se kreću, da kopaju, da čeprkaju, da se kupaju u prašini, da kljucaju i da se dodatno hrane na ispustu. Direktna izloženost suncu pomaže u sprečavanju bolesti. Sve u svemu, ispust u značajnoj meri doprinosi poboljšanju života živine, ali samo pod uslovom da je adekvatno uređen, da poseduje odgovarjuću površinu i da se adekvatno neguje. U suprotnom, može predstavljati i problem kako za ptice, tako i za proizvodnju.

Ispust mora biti prekriven vegetacijom, a teren treba da je ravan, bez udubljenja u kojima se posle kiše sakuplja voda. Zemljište mora imati dovoljnu drenažu, kako se voda ne bi zadržavala i kako se ne bi stvaralo blato. Živini se na ispustu mora obezbediti hrana i voda, kako ne bi morale stalno ulaziti u objekte.

Hranilice moraju biti zaštićene sa gornje strane, tako da do njih ne mogu da dopru divlje ptice, niti ptice koje lete. Pokrivanjem hranilica one se štite i od kiše. Voda uvek mora biti čista i sveža. Hranilice i pojilice moraju biti pokretne, tako da se mogu pomerati po ispustu.


Nadstrešnice

One mogu biti potpuno uz objekat ili na jednom delu zida. Ukoliko se takva nadstrešnica ogradi, dobijamo tzv. verande ili zimske bašte koje omogućavaju živini da izađe izvan objekta, a opet da bude zaštićena od vremenskih prilika i predatora. Verande mogu imati žičani pod tako da izmet propada ispod poda, a zatim se spolja čisti.

Nadstrešnice se moraju obezbediti i na ispustu, jer pticama pružaju zaštitu od predatora i vremenskih uslova – pre svega sunca i kiše. Nadstrešnice mogu biti napravljene od strane odgajivača ili kao zaklon može poslužiti drveće ili žbunje koje se nalazi na ispustu. Za zaklon dobro mogu poslužiti i drveće i žbunje u čijim granama ptice mogu da pronađu zaštitu i hladovinu. Ukoliko su ispusti bez rastinja i predstavljaju „brisani prostor“ na njima se živina nelagodno oseća jer ne voli da bude izložena letećim predatorima. Takođe, ptice ne vole jako sunce i vetar, pa im je neka zaštita neophodna. Neka istraživanja su pokazala da živina nema problem da „čeprka“ i da se kreće po otvorenom prostoru, ali da za odmor preferira da se zakloni u neko žbunje ili među grane.



Priručne nadstrešnice na ispustu

Istraživanja u Velikoj Britaniji su pokazala da je kod velikih jata koje se gaje u sistemu „free range“ samo 15% ptica iz jata napolju, dok se ostale nalaze unutar objekta. Ukoliko je ispust bio bolje pokriven drvećem, broj ptica na ispustu je veći. Korišćenje ispusta zavisi i od doba godine (na proleće se više koristi nego zimi), kao i od doba dana (ptice najmanje izlaze u podne). Da bi se ptice motivisale da se udalje od objekata i koriste ceo ispust, potrebno je da se hranilice i nadstrešnice postave malo dalje od objekta. Neke ptice koje su izrazito aktivne, udaljavaju se i 100m od objekta.

Zbog toga što ptice nerado izlaze iz objekta potrebno je podsticati njihov izlazak i kretanje, a to se postiže već izvedbom i dizajnom objekta. Objekti treba da su mali, a otvori za izlaz živine relativno veliki i široki. Treba da postoji dovoljan broj otvora za izlazak iz objekta (4 m na 100m2). To je važno da se ptice ne bi nagomilavale na otvorima i da bi moglo više njih odjednom da udje i izadje iz objekta. To je veoma bitno kod ispusta, jer kada ptice osete opasnost moraju imati mogućnost da brzo utrče u objekat i potreže zaštitu, bez opasnosti da će se zaglaviti.


Ulaz u objekte mora biti dovoljno širok

Drugi momenat od koga zavisi stepen korišćenja ispusta je i rasa, odnosno genotip koji se gaji. Brojlerski pilići, koji se i ne koriste u organskoj proizvodnji, su mnogo teži i nerado se kreću. Sporo rastući hibridi za proizvodnju mesa, laki hibridi za proizvodnju jaja i kombinovane rase kokoši su mnogo aktivniji. Oni preko dana rado izlaze na ispuste i čeprkaju tražeći hranu, a u toku noći oni ulaze u objekte i tamo provode noć. To uglavnom rade instinktivno, ali neke ptice moraju se naučiti da uveče same uđu u objekat.

Pašnjak

Ptice unose jedan deo hranljivih materija kroz pašu, a jedan deo i kljucanjem insekata i glista, čime unose kvalitetne animalne proteine. Biljni deo relativno slabo mogu da koriste jer ptice ne vare celulozu, tako da je u suštini teško proceniti koliko se zapravo hranljivih materija unese u organizam na pašnjaku. Prema nekim procenama, pašnjak može zameniti 5-10% obroka, ali većina stručnjaka savetuje da se doprinos pašnjaka ishrani ne računa, nego da se hranljive materije balansiraju kao da se kompletne potrebe zadovoljavaju kroz hranu.

Održavanje pašnjaka je ključni momenat kod sistema gajenja živine na ispustu. Vegetacija se mora održavati, a poželjno je da biljke budu mlade, u ranoj fazi vegetacije, jer u suprotnom živina neće da ih konzumira nego samo gazi po njima. Ako je trava suviše visoka, živina pravi tunele kroz visoku travu i prolazi kroz njih samo da bi došla do hranilice, a ostatak ispusta uopšte ne koristi. Visoka trava, sa druge strane, često je i vlažna, pa je to pogodno za razvoj parazita. Vlaga sa trave će nakvasiti i perje živine pa će ona tu vlagu uneti u objekat što nije dobro zbog prljanja prostirke.

Rotacija pašnjaka omogućava da se pašnjak odmori, da se vegetacija oporavi od gaženja i da se spreči nagomilavanje materija iz stajnjaka, kao i razvoj patogena. Pašnjak treba da se rotira minumim na dva do tri meseca, mada bi najbolje bilo na mesec dana. Kod tovnih pilića, pašnjak može da se rotira posle svakog turnusa (nakon prodaje i isporuke ptica), ali nosilje ne mogu da ostanu na istom pašnjaku tokom celog perioda proizvodnje. Rotacija se najlakše vrši tako što se pašnjak podeli na 4 dela, pa ptice prelaze sa jednog na drugi deo posle nekog vremena. U Americi, asocijacija za zemljište (Soil Association) preporučuje da se pašnjak odmara 12 meseci između jata, a da minimum bude 9 meseci. To znači, da ako je pašnjak podeljen na 4 dela, na svakom delu živina može da boravi 3 meseca, a da se posle premesti na drugi deo. Na taj način svaki deo je 3 meseca u eksploataciji i 9 meseci se odmara.

Problem kod pašnjaka koji se ne rotira je što se vegetacija potpuno uništi, a podloga se pretvori u blato i prljavštinu. To se unosi u objekte i gnezda i prljaju se jaja. Takođe, na takvom pašnjaku se razmnožavaju patogeni mikroorganizmi, pa se povećava rizik od bolesti. Ukoliko se gaji manje od 50 ptica, verovatno neće biti potrebe za rotacijom na pašnjaku.


Mobilni objekti

Osnovni cilj sistema gajenja sa pokretnim kućicama je da se one pomeraju po ispustu, čime se omogućava ravnomerno korišćenje cele travnate površine i očuvanje pašnjaka. Pokretne kućice su uvek manjeg kapaciteta jer se moraju redovno pomerati. One mogu biti sasvim jednostavne – u vidu nadstrešnica sa drvenom konstrukcijom ili sasvim solidne zatvorene kućice.

Uglavnom su na točkovima, tako da se mogu pomerati uz pomoć traktora ili nekog terenskog vozila. Pomeranje se vrši na svakih nekoliko dana u zavisnosti od plana korišćenja pašnjaka. Kućice se moraju pomerati najmanje jednom nedeljno jer posle toga biljke mogu trajno da se unište. Procena je da je potrebno oko mesec dana da se pašnjak oporavi, ali to prvenstveno zavisi od klimatskih uslova.Važno je da se napravi dobar plan pomeranja kako bi se jedan deo pašnjaka koristio, a ostali delovi odmarali i obnavljali.

Ukoliko kućice nisu na točkovima teže ih je pomerati, mada i one mogu da se nagnu povuku na drugi deo pašnjaka. Te kućice bi trebalo da su veoma lagane konstrukcije, da više podsećaju na nadstrešnice, tako da se ipak mogu prevlačiti na drugi deo ispusta.



PREDATORI

Predatori mogu da prouzrokuju veliku štetu u ekstenzivnom i organskom sistemu proizvodnje. Solidni i dobro izolovani objekti u koje se ptice preko noći zatvaraju mogu da pruže dobru zaštitu od predatora. Većina predatora su noćne životinje (tvor, lasica, sova) pa se taj problem može rešiti zatvaranjem živine. Ipak, kod velikih jata odgajivač mora znati da prepozna da li je bilo predatora u toku noći, jer ne može stalno da prebrojava jato.

Dnevni predatori, kao što su psi, mogu se oterati pomoću ograde. Drugi načini su da se objekti grade malo dalje od šume, da se mobilni objekti pomeraju da se štetočine ne bi navikle, izgradnja objekta u blizini kuće vlasnika, odgoj živine zajedno sa krupnim preživarima koji odbijaju predatore preko dana.

Borba sa pticama grabljivicama koje napadaju preko dana – kao što je soko, nije laka. Drveće, zaklon od žbunja i odgovarajući ulazni otvori u objekte omogućiće pticama da i same pobegnu ako budu izložene napadu grabljivica.

Proizvođači se dovijaju na razne načine da oteraju grabljivice, kao što je postavljanje žice iznad ispusta, postavljanje svetlucavih traka, kompakt diskova koji svetlucaju, strašila, itd. Neki proizvođači imaju i trenirane pse čuvare koji teraju predatore.



PERIOD KONVERZIJE

Period konverzije predstavlja period koji mora proći da bi se konvencionalna proizvodnja prevela u organsku. Za to vreme primenjuju se svi principi organske proizvodnje, ali se proizvodi ne deklarišu kao organski nego kao proizvodi iz “konverzije”. Dužinu trajanja i pravila koja se moraju poštovati u periodu konverzije, regulisani su Pravilnikom:

Ako živina iz organske proizvodnje nije dostupna na tržištu, u poljoprivredno gazdinstvo može se uvesti živina iz konvencionalne proizvodnje, i to:

1) kada se jato formira prvi put, pod uslovom da pilići za proizvodnju jaja i mesa imaju manje od tri dana starosti;

U slučaju kada se na poljoprivredno gazdinstvo uvedu životinje iz konvencionalne proizvodnje, dužina trajanja perioda konverzije u organskoj stočarskoj proizvodnji iznosi:

- 10 nedelja, u slučaju živine za proizvodnju mesa koja je uneta pre nego što navrši tri dana;

- šest nedelja, u slučaju živine za proizvodnju jaja.

Dužina trajanja perioda konverzije u organskoj biljnoj proizvodnji u zavisnosti je od vremena kada je obavljana setva, odnosno berba, i iznosi:

1) u slučaju jednogodišnjih biljnih vrsta, najmanje dve godine pre setve;

2) u slučaju pašnjaka i višegodišnjeg krmnog bilja, najmanje dve godine pre korišćenja kao hrane za životinje iz organske proizvodnje;

3) u slučaju višegodišnjih biljnih vrsta koje nisu krmno bilje, najmanje tri godine pre prve berbe organskih proizvoda.

U slučaju kada na poljoprivrednom gazdinstvu postoje životinje iz konvencionalne proizvodnje, dužina trajanja konverzije u organskoj stočarskoj proizvodnji odnosi se na celokupnu proizvodnu jedinicu, uključujući stočni fond, pašnjake i/ili bilo koje zemljište koje se koristi za ishranu životinja i, ako se životinje u najvećem delu hrane proizvodima sa te proizvodne jedinice, ukupni period konverzije za životinje, pašnjake i/ili zemljište koje se koristi za ishranu životinja može se smanjiti na 24 meseca.



ISHRANA ŽIVINE U ORGANSKOJ PROIZVODNjI

U organskoj stočarskoj proizvodnji koristi se hrana za životinje koja prvenstveno potiče sa poljoprivrednog gazdinstva na kome se životinje uzgajaju i na kome se primenjuju metode organske proizvodnje, ili sa drugih poljoprivrednih gazdinstava na kojima se primenjuju metode organske proizvodnje i koja su, po mogućnosti, iz istog regiona.

U organskoj stočarskoj proizvodnji do 30% količine hrane u obroku može da se sastoji od hrane iz perioda konverzije, osim ako je hrana iz perioda konverzije proizvedena na sopstvenom poljoprivrednom gazdinstvu, u kom slučaju učešće takve hrane može da iznosi 100%.

Dnevna konzumacija hrane u organskoj proizvodnji veća je u odnosu na konvencionalnu i grubo se može izračunati kao konzumacija hrane u konvencionalnoj proizvodnji + 10%.


Dnevna konzumacija hrane (g)

U organskoj proizvodnji u ishrani životinja mogu se koristiti:

- enzimi, mikroorganizmi i aditivi utvrđeni Pravilnikom.

- kod monogastričnih životinja se mogu koristiti sintetički vitamini koji su po svom sastavu identični ili slični prirodnim.

- Enzimi (samo oni koji su dozvoljeni, fitaza)

- Fitogeni aditivi

- Nije dozvoljeno koristiti sintetičke aminokiseline.

Potrebe u energiji zadovoljavaju se iz energetskih hraniva kao što su žitarice, koje zauzimaju najveći deo smeše za živinu. Energetske potrebe živine u organskoj proizvodnji nešto su veće zato što se ona slobodno kreće i time troši više energije. Sa druge strane, tovna živina iako se više kreće ima sporiji prirast i tovi se do manje završne mase pa joj nisu potrebne visoko energetske smeše.

Mnogo je ozbiljniji problem zadovoljiti potrebe ptica u proteinu. Ptice imaju relativno visoke potrebe u proteinu, posebno u tzv. esencijalnim aminokiselinama. Prva limitirajuća aminokiselina je metionin i ona se u obroke kod konvencionalne živine dodaje u sintetičkom obliku. Prirodni izvori su riblje brašno i kukuruzni gluten koji se retko dodaju u obroke kod organskog uzgoja. Ako ne postoji mogućnost dodavanja sintetičkog metionina, mora se povećati nivo sirovih proteina u obroku, što je skupo, povećava toplotni stres kod živine i povećava potrebu da se višak azota izluči iz organizma. Ptica će zbog toga konzumirati više vode i izlučivati veću količinu mokraćne kiseline koja se kasnije razgrađuje na vodu i amonijak. Time se pogoršavaju ambijentalni uslovi u objektu i stvara se sloj vlažne prostirke što loše utiče na noge živine i čistoću jaja, kao i na povećan razvoj mikroorganizama. Povećana ekskrecija azota nepovoljno utiče na zemljište.

Nedostatak proteina ili aminokiselina izaziva sledeće posledice:

Smanjena konzumacija hrane
Depresija porasta
Nenormalan razvoj perja
Nedostatak pigmenta u perju
Smanjenje proizvodnje jaja
Smanjenje mase jaja



PREVENTIVA I ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

U organskoj stočarskoj proizvodnji prevencija bolesti životinja se zasniva na izboru odgovarajućih rasa i sojeva, odgovarajućim postupcima uzgoja, ishrani visokokvalitetnom hranom za životinje, telesnom aktivnošću, odgovarajućem broju životinja po jedinici površine i držanjem životinja u higijenskim uslovima.

U preventivne svrhe, u organskoj stočarskoj proizvodnji ne mogu se koristiti hemijski sintetizovani alopatski veterinarski medicinski proizvodi, antibiotici i hormoni i slične supstance koje se koriste za kontrolu reprodukcije ili u druge svrhe (npr. za indukciju i sinhronizaciju estrusa), osim u slučajevima koji se odnose na veterinarsko lečenje u skladu sa ovim pravilnikom, kao i supstance kojima se pospešuje rast ili proizvodnja (uključujući antibiotike, kokcidiostatike i druga veštačka pomoćna sredstva za podsticanje rasta).

Zgrade, objekti za smeštaj životinja, oprema i pribor koji se koriste u organskoj stočarskoj proizvodnji treba redovno čistiti i dezinfikovati na propisan način, kako bi se sprečilo širenje zaraze i razmnožavanje organizama koji prenose bolest, a izmet, urin i nepojedena ili prosuta hrana treba da se redovno uklanjaju, kako bi se neprijatni mirisi, kao i prisustvo insekata i glodara sveli na najmanju moguću meru.

Objekte i ispuste za uzgoj živine, osim ako se živina ne gaji u turnusima ili se ne drži u ispustima, kao i ako može slobodno da se kreće tokom dana, treba po završetku svakog proizvodnog ciklusa isprazniti, kako bi se objekti mogli očistiti i dezinfikovati, a u ispustima mogla obnoviti vegetacija.

Objekti i ispusti treba da budu prazni u periodu od najmanje četiri nedelje, a kao dokaz o poštovanju ovog perioda čuvaju se evidentirani podaci i dokumentacija.




Tekst preuzet sa https://www.zivinarstvo.com/