Pravilan smeštaj ovaca je jedan od vrlo važnih uslova za postizanje optimalnog nivoa proizvodnje. Ovčarnik mora da ispunjava osnovne uslove za život ovaca i za ostvarivanje njihove pune proizvodnje.


Ovcama nisu potrebni posebni uslovi u pogledu toplote, jer nisu toliko osetljive, naročito ne u pogledu niskih temperatura. Objekat za ovce mora da bude izgrađen tako da u njemu ne vlada previše niska temperatura, a ni previše visoka. Tokom zime temperatura u ovčarniku ne sme da je ispod 6°C, a leti iznad 25°C. Za vreme zime temperatura u ovčarniku bi trebalo da je između 12 i 15°C. U prostoriji koja je predviđena za jagnjenje ovaca zimi, temperatura ne sme biti niža od 12°C. Najpovoljnije je ako se temperatura održava na oko 18°C. Nekoliko nedelja po jagnjenju temperatura može da bude i do 10-12°C.


Da bi se u ovčarniku obezbedila optimalna vlažnost vazduha treba da se obezbedi dovoljno prostora u staji, dobra toplotna izolacija, kao i odgovarajuće provetravanje. Zasićenje vazduha u ovčarniku vodenom parom nastaje disanjem ovaca, lučenjem mokraće i vlaženjem prostirke koja isparava, pa se vodena para koja se nahvata na hladnim zidovima i plafonu zgušnjava i pretvara u kapljice, koje ponovo padaju i kvase prostirku. Bez obzira na godišnje doba vlažnost vazduha u ovčarniku ne treba da bude veća od 75%.


Veoma značajan faktor je osvetljenje kako prirodno, tako i veštačko. Sunčeva svetlost je naročito važna zbog njene uloge u stvaranju vitamina D u koži ovaca, zbog baktericidnih svojstava, uticaja na proces metabolizma, kao i na psihičko stanje životinja. Ovčarnik se prirodno osvetljava pomoću prozora. Prilikom postavljanja prozora treba obratiti pažnju na odnos površine prozora prema površini poda u objektu ( 1: 20, tj. površina svih prozora u objektu treba da je dvadeseti deo podnog prostora). U zimskom periodu za osvetljenje ovčarnika neophodno je i veštačko osvetljenje - sijalice koje se obično postavljaju na krovnoj konstrukciji.



Ovce u ovčarnicima troše disanjem velike količine kiseonika, a odaju znatne količine ugljen dioksida i vodene pare. Raspadanjem mokraće i balege stvara se amonijak, sumporvodonik i drugi gasovi. Na taj način vazduh se zagađuje što može vrlo nepovoljno delovati na zdravlje ovaca i na njihovu proizvodnju. Zbog toga je potrebno da se stalno odvodi vazduh zagađen gasovima, prašinom i mikroorganizmima, kao i suvišna para, a istovremeno dovodi svež i čist vazduh.


U ovčarnicima manjeg kapaciteta izmena vazduha može se rešavati izgradnjom odvodnih i dovodnih kanala za provetravanje koji funkcionišu na osnovu razlike u temperaturi između unutrašnjeg i spoljašnjeg vazduha. Kanali za provetravanje grade se u vidu dimnjaka, kojima se dimenzije kreću od 40 x 40 do 70 x 70 cm. Kanali na vrhu imaju poklopac koji sprečava ulazak kiše i snega. U većim ovčarnicima, provetravanje se uspešno rešava pomoću električnih ventilatora koji rade na principu isisavanja zagrejanog vazduha ili ubacivanjem svežeg vazduha u objekat. Maksimalna brzina ovako ubačenog vazduha ne sme biti veća od 0,5m/s.



Kosovka Jakšić dipl.ing polj.