U tovu, svinje se drže od 20-30 kg do 95-110 kg, pri čemu postižu prirast od 70-80 kg po tovljeniku. Tov može biti jednofazni i dvofazni. Jednofazni je kada su svinje od početka do kraja u jednoj grupi. Dvofazni tov: u predtovu su tovljenici od 20-30 do 50-60 kg, a ostatak je završni tov. Jednofazni se najčešće primenjuje na farmama sa sopstvenom prasadi mase oko 30 kg. Kada prasad nabavljamo iz više izvora, onda se organizuju dve faze tova.


Troškovi hrane u proizvodnji svinjskog mesa su vrlo visoki. Na farmama sa sopstvenom proizvodnjom prasadi, od ukupne potrošnje hrane, 70% se utroši u tovu svinja. Tovljenici dnevno pojedu 1,5-2,8 kg hrane, koja mora biti apsolutna čista i zdrava.














Uspeh u ishrani u mnogome zavisi i od vremena hranjenja. Svinje su najraspoloženije za ishranu dva puta dnevno, u periodu od 6-9 i 15-18 časova. Kada je toplo, vreme hranjenja se pomera: ujutro na ranije, a popodne na kasnije. Na količine hrane koje svinje uzimaju utiče: konzistencija hrane (suvo-tečno), starost svinja, veličina grupe, temperatura, ambijentalni uslovi i drugo.



Kod obročne ishrane potrebno je obezbediti onoliki broj mesta za ishranu koliko je svinja. Ako je ishrana "po volji", odnos može biti 1:4 (hranidbeno mesto : broj grla), a sa automatima za kašastu hranu i 1:12, pa i više.


Za ishranu u tovu koriste se potpune krmne smeše za tovljenike od 25 do 60-65 kg i krmne sneše za uzrast od 60-110 kg. Pored osnovnih hranjivih materija, neophodno je da smeše sadrže dovoljne količine mikroelemenata i vitamina u optimalnom međusobnom odnosu, kao i prisustvo amino-kiselina, antioksidansa i enzima.


Dnevna potrošnja hrane po tovljenika kreće se od 1,5 do 2,8 kg i uz konverziju koja treba biti manja od 3,4 (2,7-4) kg hrane po kilogramu prirasta, treba ostvariti prosečni dnevni prirast preko 0,7 (0,5-0,9) kg.


Cilj pravilne ishrane i nege je dobijanje što jeftinijeg i kvalitetnog mesa, sa što većim udelom mesa u polutki sa 58-60%, pa i više, minimalno 55%, odnosno mesa S i E klase. Ovaj cilj ostvarićemo u slučaju da nemamo gubitke u tovu ili su manja od 2%, sa dobrom genetikom u tovu, pravilnom ishranom, sa manjim stresom u proizvodnji, dobrim ambijetalnim uslovima u objektima i savesnim radom poljoprivrednika.





Tekst preuzet sa http://poljoprivreda.info/