Uzgoj činčila poslednjih godina postaje sve interesantniji. Činčile se uzgajaju zbog krzna koje je veoma cenjeno i traženo. Postojbina činčila su Kordiljeri u Južnoj Americi. Još su vladari Inka ovo krzno upotrebljavali za sebe i svoju svitu. Kasnije, nemilosrdnim lovom, populacija ovih životinja dovedena je do ivice izumiranja. Godine 1923, američki rudarski inženjer Čapman uspeo je da uhvati 17 činčila koje je razmnožio i sve današnje činčile potomci su tih ulovljenih primeraka. Od tada se krzno činčila dobija od uzgojenih, a ne više od ulovljenih životinja.


Činčile su glodari iz familije miševa krznara i noćne su životinje.Podsećaju na veverice, pogotovo zbog kitnjastog repa. Krzno im je najčešće svetlo do tamno sive boje, po trbuhu belo. Uzgojene su takođe i crne i bezbojne činčile. One su pogodne za uzgoj jer su mirne životinje bez neprijatnog mirisa. Prostor za uzgoj činčila mora biti potpuno suv i zatvoren. Potrebno je imati prostoriju za rasplod i poseban prostor za uzgoj mladih. Pogodne za ovu manenu mogu biti suve zgrade, preuređene barake, napuštene radionice ili šupe koje radi sigurnosti treba izolovati penastim materijalom. Dva puta godišnje, najbolje u proleće i u jesen, potrebno je uzgojni prostor očistiti i dezinfikovati.


Činčile su poligamne životinje, zato se ne uzgajaju u parovima, već svaka ženka mora imati zaseban kavez veličine 40 x 40 x 50 cm koji se slažu u redove. Mužjaku treba napraviti hodnik, u pozadini kaveza u kojima su smeštene ženke kako bi ih mogao posećivati stalno. Jedno leglo (porodicu ili familiju) najčešće čini 5-6 ženki i jedan mužjak. Važno je ženkama onemogućiti kretanje kroz otvore kojima se kreće mužjak.


Podloge na kojima se činčile uzgajaju su od hoblovane jelove piljevine koje se postave na žičanu podlogu kaveza, a potrebno ih je svakodnevno menjati. Na svakom kavezu mora biti kupatilo, hranilica i pojilica. Najvažniji faktor pri uzgoju činčila je ventilacija koja se postavlja na tavanicu i na nosače kaveza tj. ispod njih. Najpovoljnija temperatura vazduha mora biti od 15 - 23 °C u prostoriji za rasplod činčila, dok u prostoriji za uzgoj mladih treba biti nešto niža jer povišena temperatura utiče na kvalitet krzna. Temperatura nikako ne sme preći 28 °C jer tada dolazi do dehidracije životinja i uginića. Poželjno ja da vlažnost vazduha bude što niža.



Moraju imati mogućnost da se svaki dan kupaju u specijalnom pesku jer se tako čisti i razmašćuje krzno. Ako toga nema krzno je bez vrednosti. Pesak ne sme biti pomešan s izmetom ili urinom.


Pri nemarnom odnosu prema životinjama lako se dogodi da ženke ne okote mladunčad ili pak okote mali broj što onemogućava dalji razvoj. Mladunci ostaju osam nadelja uz majku, a potom, a najkasnije nakon tri meseca, moraju dobiti svoj kavez. Ženke mogu imati tri okota godišnje, ali to nije preporučljivo kako se ne ne bi iscrpele i dovoljno je dva okota u toku godine. Dnevno pojedu 20 grama očišcene hrane - briketa za činčile, koja im se stavi u kavez naveče.


Preporučljivo je jednom nedeljno davati komadić jabuke i dobro seno koje mora biti potpuno suvo, ne sme biti plesnjivo ili zaraženo. Potrebno je stalno dodavati svežu vodu životinjama.



Miraš Zagrađanin