Ovčarstvo Srbije, bez obzira što poseduje prirodne resurse i tradiciju, ne zauzima povoljan položaj, naročito u pogledu produktivnosti. Osnovni razlog za ovakvo stanje je upravo loš rasni sastav ovaca koje imamo. Naime, najveći deo populacije naših ovaca čini pramenka (80%), od koje su u Srbiji najzastupljeniji sledeći sojevi: pirotski, svrljiški, sjenički; preostalih 20% čine cigaja (5%) i melezi pramenke sa inostranim rasama (15%), pre svega sa virtemberškom.


Prema statističkim pokazateljima i novijim istraživanjima, prosečna plodnost važnijih sojeva pramenke (Pirotska, Svrljiška i Sjenička) iznosi 110%, prinos vune 1,8 kg, mlečnost 45 litara (bez mleka koje posisa jagnje), a masa tela jagnjadi je 3,9 kg na rođenju, odnosno 20 kg u uzrastu od 90 dana, tj pred klanje. U populaciji cigaje i meleza, produktivnost je nešto povećana, ali zbog malog učešća u ukupnom broju ovaca efekti su neznatni. Ovakva proizvodnja ne može da zadovolji potrebe stanovništva za hranom i industrije za sirovinama, pa su izvozne mogućnosti, posebno jagnjećeg mesa, male.


Polazeći od takvog stanja, na Institutu za stočarstvo - Odeljenje za ovčarstvo, 1990. godine je započet rad na iznalaženju mogućnosti povećanja proizvodnje kvalitetnog jagnjećeg mesa. Kreator ove ideje i rukovodilac projekta i čitavog posla tokom stvaranja nove rase je dr Milan P. Petrović, naučni savetnik, sa saradnicima Instituta za stočarstvo, a finasijsku podršku je obezbedilo Ministarstvo nauke Srbije .


Mis ovca je nova i prva domaća mesnata populacija nastala kao rezultat dugogodišnjeg rada naših naučnika. Dobijena je metodom složenog kombinacijskog ukrštanja prema precizno definisanoj genetskoj proceduri, korišćenjem sledeće tri rase ovaca: pirotska pramenka, virtemberg i il de frans. Tokom 15 godina genetsko-selekcijskog rada na farmi Instituta za stočarstvo, Beograd-Zemun, kao i na farmi ovaca "Bele Vode" u Pirotu, 1997. godine su dobijeni 1. potomci nove populacije, koja se od tada umnožava i selekcionišu. Sve više se širi po Srbiji, a prvi put je izložena i na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu 2006. godine, gde je osvojila Veliku zlatnu medalju. Izlagač je bila firma "Moj San" iz Beograda - farma Belotić.


Posebno važno za mis ovcu je to da je ona deo našeg podneblja, što znači da je tokom dugog vremenskog perioda kod rasa korišćenih za stvaranje izvršena potpuna adaptacija na uslove spoljne sredine i genetska stabilnost. Drugim rečima, to je ovca kojoj spoljni uticaji ne mogu smetati kao, na primer, kod rasa koje bi uvezli iz bilo koje druge zemlje, tj iz drugog ambijenta. Podsetimo se da je fenotip živog bića (izgled, otpornost i proizvodnja, u ovom slučaju - ovce) zbir genotipa i faktora spoljne sredine. Ono što je dobro u Nemačkoj ili Francuskoj, ne znači da će biti dobro i u Šumadiji, odnosno Srbiji.



Izgled i opis mis ovce


Mis je mesnati tip ovaca, snažne konstitucije, sa naglašenom konformacija trupa i izuzetnim svojstvima mesa. To su izdržljive i dugovečne životinje dobro prilagođene uslovima životne sredine. Glava je fina, srednje dužine i širine. Vrat širok, mesnat i kratak. Grudi široke i duboke. Grudna kost malo istaknuta napred, te ako ovcu posmatramo sa boka, njen trup formira pravougaonik. Odlikuje se izraženim širinama, naročito u predelu sapi i butova odnosno zadnjeg dela tela, kao i velikom širinom leđa. Mišićna masa pomenutih delova trupa je naglašena, muskulatura butova zaobljena i završava u predelu skočnih zglobova. Noge srednje visine, široko i pravilno postavljene.


Ovce ove populacije su bele boje bez ikakvih fleka, obrasle belom vunom po celom telu, uključujući i noge do skočnog zgloba.


Mis ovca se može gajiti u svim krajevima naše zemlje, mada je zbog boljih uslova ishrane pretežno namenjena područjima intenzivnije poljoprivrede, u kojima može da ispolji optimum svog genetskog potencijala.



Proizvodne karakteristike mis ovce


Jagnjad se rađaju sa prosečnom masom 4-5 kg, a za mesec dana utrostručuju početnu telesnu masu. U uzrastu od 60 dana, jagnjad mis ovce dostižu vrednost mase tela od preko 20 kg, što podmladak naše domaće ovce rase pramenka ostvaruju tek mesec dana kasnije, tj sa tri meseca. U uzrastu od 90 dana kada se u našim uslovima jagnjad prodaju, telesna masa podmlatka mis ovce iznosi od 35 do 40 kg. Već u uzrastu od 6 meseci, na prelazu iz kategorije jagnjadi u kategoriju šilježad, masa tela beleži prosečnu vrednost od oko 50 kg. Šilježad zadržavaju sposobnost intenzivnog razvoja, tako da u uzrastu od godinu dana njihova masa tela prelazi 60 kg. Isti trend se nastavlja, pa već sa 18 meseci kada su ovce već zrela ali ne i potpuno razvijena grla, telesna masa mis ovaca iznosi preko 70 kg. Konačno, kada ovce napune 3,5 godine i kada potpuno završe svoj biološki razvoj i time dobiju status odraslih grla, prosečna masa tela ovaca iznosi 80 kg.


Mis ovce dostižu polnu zrelost već u uzrastu 6-8 meseci, što ih svrstava u red ranostasnih populacija. Međutim, kao i kod ostalih plemenitih rasa prvu oplodnju treba obaviti tek u uzrastu od 10 do 12 meseci. Takođe, ono što ovu populaciju čini pogodnom je to da se fertilni estrus javlja u toku najvećeg dela godine. To znači da se, u optimalnim uslovima gajenja (pre svega, pravilne ishrane), oplodnja i jagnjenje mogu odvijati tokom cele godine, i to sa razmakom između poslednjeg jagnjenja i nove oplodnje 90-120 dana.


Mis ovca spada u red populacija veće plodnosti, tako da se u prirodnom procesu reprodukcije od 100 ojagnjenih grla dobije 130-160 jagnjadi.


Ono što mis ovcu čini posebno interesantnom je ekonomičnost proizvodnje i visok kvalitet mesa. Naime, jagnjad mis populacije do uzrasta od 90 dana po kg ostvarenog prirasta troše manju količinu hrane čak i do 20%, u poređenju sa drugim rasama na našem području. Nakon klanja jagnjadi i iskoštavanja, kod mis ovce samo 17,56% čini koštano tkivo koje se, naravno, ne koristi u ishrani, dok kod većine ostalih populacija koje se gaje u našoj zemlji vrednost učešća kostiju je mnogo višlja, čak prelazi 30% ( kao što je to slučaj sa virtemberg rasom). Meso mis ovce je marmorirano masnim tkivom i bogato proteinima, što ga čini veoma vrednim i ukusnim.


Mis ovca služi za intenzivnu proizvodnju mesa, tako da je trajanje laktacije samo 4 meseca, što je i razumljivo imajući na umu da servis period traje od 90 do 120 dana. Za taj period muže, ovce daju oko 70 kg mleka sa 7,07% mlečne masti. Ovi podaci nam govore da mis ovca ima sasvim dobru mlečnost, što svakako doprinosi dinamičnom razvoju podmlatka tokom perioda dojenja.


Posebno treba istaći da ukupna uginuća jagnjadi u normalnim uslovima gajenja za prva 3 meseca iznose samo 3,5%, što ukazuje na visoku vitalnost i prilagođenost nove ovce našim uslovima gajenja. Ovo nije ništa novo, s obzirom da je u genetici poznato kako se kombinacijom različitih genetskih struktura povećavaju ne samo proizvodne performanse, već i vitalnost novih sintetičkih populacija.



Veće farme gde se gaji mis ovca


Danas je u Srbiji pod kontrolom oko 1.000 grla mis ovce, smeštenih na tri veće farme ovaca:

- Farma ovaca Instituta za stočarstvo, Beograd-Zemun, gde je mis ovca i nastala;
- Farma ovaca "Moj San", selo Belotić iza Šapca, na putu za Bogatić;
- Farma ovaca "Balkan", Svilajnac, nalazi se na putu za Požarevac;
- Farma ovaca "Centar za poljoprivredu", Lajkovac.


U cilju što efikasnije selekcije, ove farme imaju kooperativnu odgajivačko-selekcijsku strukturu po principu piramidalne organizacije sa centralnim nukleusom, a otvorena je i za nove buduće odgajivače mis ovce.



Dr Milan P. Petrović, naučni savetnik,
Institut za stočarstvo, Beograd-Zemun