Predanje kaže da je Kleopatra, žena koja je vladala nekadašnjim Egiptom, lepotu održavala svakodnevnim kupanjem u mleku magarica. Običnom narodu puno je važniji bio je učinak mleka magarice na zdravlje, posebno na bolesti kože i respiratornog sistema. U narodu se od davnina verovalo da se ''veliki kašalj'' uspešno leči mlekom magarice zbog čega je nazvan ''magareći kašalj''. Osim toga, mleko magarice je svojim sastavom slično humanom mleku, pa je korišćeno u ishrani male dece. U Evropisu do pre stotinak godina u neposrednoj blizini bolnica i sirotišta građene farme magarica čije se mleko koristilo u ishrani dece i lečenju pacijenata. Narodi Azije su znatno skloniji konzumiranju mleka kobila ili magarica, neretko ističući da time čuvaju svoje zdravlje. Posebno su skloni konzumiranju kumisa , fermentisanog napitka koji sadrži do 2% alkohola.


Temeljno pitanje koje se nameće je "dali je mleko magarice zaista zdravo" i "šta ga čini posebnim". Mleko magarice ima niski udeo mlečne masti (0,3-0,8%) što ga čini pogodnim za ishranu gotovo svih kategorija potrošača.


Jedna od najvažnijih odlika mleka magarice je njegova sličnost sa humanim mlekom. Ono je albuminsko mleko jer sadrži visok udeo belančevina surutke (oko 39%), što ga za razliku od kazeinskih mleka (kravlje, ovčije, kozje) čini pogodnim u ishrani novorođenčadi u prvim mesecima života. Najzastupljenija komponenta mleka magarice je laktoza (5,8- 7,4%) radi čega je pogodno za preradu u fermentisane napitke.


Sadrži veću količinu zasićenih (67,5%) u odnosu na nezasićene masne kiseline (32,5%). Od nezasićenih masnih kiselina u najvećoj meri su zastupljene poželjne ω3 i ω6 masne kiseline koje povoljno deluju na kardiovaskularni, imuni i nervni sistem. Mleko magarice je tri puta bogatije kalcijumom i fosforom u odnosu na humano mleko, a najčešće sadrži i znatno više gvožđa. Istraživanja su potvrdila da mleko magarice ima povećan sadržaj enzima Laktoperoksidaze, laktoferina, lizozima i imunoglobulina zbog čega ima jako protivupalno i antimikrobno delovanje. Na primer, udeo lizozima je nekoliko stotina puta veći u mleku magarice nego mleku krave.


Budući da se često sa omalovažavanjem spominje mleko magarice kao namirnica, kratko ćemo se osvrnuti na studije o njegovim lekovitim dejstvima na zdravlje potrošača. Kliničke studije su potvrdile da je konzumiranje mleka magarica najbolji i najsigurniji način terapije komplikovanih slučajeva multiple intolerancije na hranu. Takođe, istraživanja su potvrdila da deca koja su alergična na kravlje mleko mogu bez problema konzumirati mleko magarice. Visoka koncentracija ranije pomenutog lisozima u mleku pogoduje zaštiti digestivnog sistema od različitih infekcija. Istraživanja su ukazala da konzumiranje mleka magarice osim na decu ima pozitivan uticaj na razvoj adolescenata kao i zdravlje starijih osoba. Zapažen je pozitivan efekat u prevenciji visokug nivoa holesterola, lečenju arterioskleroze, bolesti respiratornog i imunog sistema, te rehabilitaciji pacijenata sa srčanim tegobama.



Mleko magarice se može konzumirati kao sveže, nakon muže ohlađeno i čuvano na temperaturi + 4ºC (dva do tri dana) ili rastvoreno (često se mleko smrzava na -20ºC i tako čuva do konzumiranja). Važno je ne zagrevati ga na temperaturu veću od 40ºC. Može se preraditi u kumis (blagi alkoholni napitak) ili u neke druge proizvode (sapuni, šamponi, kreme za kožu i sl.).


Zaključno, da li je mleko magarice hrana ili lek? Ono je u svakom slučaju više hrana i ne može zameniti farmaceutske preparate, ali može značajno pomoći u prevenciji i lečenju nekih bolesti. Međutim, svakako treba biti oprezan, posebno na higijenu mleka. Ono treba da bude pomuzeno u higijenski dobrim uslovima, potom proceđeno, ohlađeno i tako čuvano do konzumacije. Sveže mleko u frižideru može biti čuvano dva do tri dana, a smrznuto i do pola godine. Stoga, treba paziti na zdravstvenu ispravnost mleka kako ne bi umesto očekivanih pozitivnih efekata doživeli neprijatnosti.





prof.dr.sc. Ante Ivanković