Ćurići i pilići se gaje na sličan način, ali postoje i određene razlike. Te razlike se ogledaju u sledećem:


Ćurići si znatno veći od pilića i brže rastu. Zbog toga im je potreban veći podni prostor, hranidbena površina, prostor na pojilicama. Ukupno je potrebno 2-3 puta više prostora za ćuriće nego za piliće.


Zato što brže rastu ćurići zahtevaju hranu bogatiju proteinima, u prve 4 nedelje koncentrate sa 28-30 procenata.


Ćurići prvih dana zahtevaju više toplote od pilića. Pilići se mogu useliti u prostoriju sa temperaturom od 28-30 stepeni C i solidno napredovati, za ćuriće minimalna temperatura mora biti 35-38 stepeni C.


Ćurići su prvih nedelja osetljiviji od pilića, lakše stradaju od hladnoće, vlage, kvašenja. Postaju otporni tek sa 8 nedelja starosti.


Ćurići prvih dana slabo vide i potrbno im je jako svetlo da bi videli hranu i vodu. Oni se moraju učiti da jedu i piju, veoma su nezgrapni i skloni raznim povredama. Zato im se mora posvetiti posebna pažnja a to iziskuje dosta rada i truda.


Jedan od najvažnijih uslova za uspešno gajenje ćurića je poznavanje potreba u hranljivim materijama. Da bi imali uspeha u tovu ćuraka potrebno je period tova podeliti na sledeće kategorije: 0-4 nedelje, 4-8 nedelja, 8-10 nedalja, 10-14 nedelja i 14-27 nedelja. Potrebe u hranljivim materijama su normalno veće kod mlađih, a manje kod starijih ćuraka.



Potrebe za hranljivim materijama su vrlo velike kod ćurića do 8 nedelja, a zatim naglo padaju. Ćurićima u prve 4 nedelje potrebno je u koncentratima 28-30 procenata proteina. U uzrastu od 4-8 nedelja 25 procenata proteina, od 8-10 nedelja 21 procenat , od 10-14 nedelja 18 posto i od 14-27 nedelja 16 procenata proteina.


Potrebe za gvožđem, manganom, selenom i jodom mogu se obezbediti korišćenjem premiksa koji ih sadrže. Ćurići imaju dvostruko veću potrebu za vitaminom A u odnosu na piliće, a smatra se da su uslovljene većim potrebama za proteinima i intenzivnim prometom materija. Potrebe ćurića za viteminom D3 iznose oko 1900 ij na kilogram hrane, što je oko 3 puta više nego kod pilića.


Sve ovo može da deluje zastrašujuće za odgajivače ćurića, ali to nikako ne znači da se ne treba upustiti u ovu vrstu proizvodnje.




Ako se na početku malo više uloži i opremu i radnu snagu sve to se veoma brzo isplati jer znamo da je cena ćuretine već duži niz godina na zavidnom nivou.



Boban Rosić dipl.ing.