Iako kod nas ne postoji ni jedna sertifikovana proizvodnja kozijeg mleka ona u svetu dobija sve više na značaju. Na osnovu procene domaćih i stranih stručnjaka u Srbiji postoji veliki potencijal za bavljenje ovom vrstom proizvodnje. Otuda je veliko interesovanje kod nas za pokretanjem proizvodnje iz koje će se dobiti organski proizvod.


Istraživanja su kod nas pokazala da mi u ruralnim krajevima, pre svega u jablaničkom i pčinjskom okrugu proizvodimo vrlo kvalitetno mleko koje ispunjava uslove da bude svrstano u organski proizvod, ali nedovoljno ažurirana dokumentacija i neposedovanje sertifikata poljoprivrednih proizvođača ne dozvoljava registraciju i plasman proizvoda pod nazivom ‘’organsko’’.


Kozije mleko ima nutritivne i zdravstvene prednosti pred kravljim mlekom, pre svega bolju probavljivost i antialergijska svojstva. Ima specifičan miris ne prihvatljiv za mnoge potrošače.


Ispitivanja važnosti kozijeg mleka su uglavnom iz medicinskih istraživačkih centara i ukazuju na terapeutske i zdravstvene potrebe. Zapaženo je da masne globule kozijeg mleka usitnjene mehaničkim putem nose sa sobom enzim ksantin-oksidazu, koji se oslobađa i penetira u intestinalne zidove i prelazi u krv. Ona u krvi stimuliše povećano oslobađanje holesterola, koji stvara sloj masnog materijala na zidovima krvnih sudova. Tada se enzim ksantin-oksidaza izlučuje iz organizma bez bitne absorpcije. Estri glicerola su veći u kozjem mleku, što je značajno u ishrani novorođenčadi. Kozje mleko ima manje orotične kiseline, koja ima važnu ulogu u sindromu masne jetre, problemima sa holesterolom. Osobe koje su alergične na kravlje mleko su ustvari osetljive na oslobađanje količine histemina. Tako oslobođeni histamin proizvodi simptome koji se stvaraju u intraceluarnom prostoru limfne žlezde.



Da bi se zasnovala organska proizvodnja neophodno je obezbediti prostornu izolaciju zemljišnih parcela i farmi od mogućih izvora zagađenja ( pesticidi, otpadne vode, polen genetski modifikovanih useva), zemljišnu parcelu na kojoj sadržaj štetnih materija ne prelazi propisane maksimalno dozvonjene količine i propisan kvalitet vode za navodnjavanje i vazduha. Da li su ovi uslovi ispoštovani procenjuje kontrolor sertifikacione organizacije.


Uključivanje zemljišne parcele u organsku poljoprivredu može započeti odmah ukoliko parcela nije korišćena u poslednje dve odnosno tri godine kod višegodišnjih zasada ili je korišćena bez upotrebe sredstava sintetičko - hemijskog porekla. Ako je parcela korišćena uz upotrebu sredstava sintetičko- hemijskog porekla, ona se može uključiti u organsku poljoprivredu po isteku prelaznog perioda (period konverzije) od dve odnosno tri godine za višegodišnje zasade, bez upotrebe sredstava sintetičko - hemijskog porekla.






Bratislav Pešić master spec.