Romanovska ovca je nastala u Rusiji sredinom 19. veka u dolini Volge u Jaroslavskoj oblasti, a ime je dobila po okrugu Romanovo-Borisoglebsk, okolina današnjeg grada Tutaev. Od samog starta je vršena oštra selekcija na plodnost, a rezultat tog selekcijskog rada je da je danas u svetu Romanovska ovca ubedljivo najplodnija rasa ovaca.


Prosečna plodnost ovih ovaca iznosi oko 260% po jagnjenju (dok uz odličnu ishranu iznosi i preko 400%) što bi značilo da se od 100 ovaca dobija od 260 do 400 jaganjaca u jednom jagnjenju. Ove ovce takođe imaju i izraženu policikličnost što znači da se uz odgovarajuću ishranu mogu postići jagnjenja prirodnim putem na svega šest meseci. U jednoj godini se od jedne ovce, kada se jagnje svakih 6 meseci, dobija u proseku 4-6 jagnjadi, što je broj koji nijedna druga rasa ne može dati. Na taj način od jednog grla dobijamo 120 do 180 kg jagnjadi žive mere ako uzmemo da je prosečna težina jagnjadi 30 kg, a takvu jagnjad naše tržište najviše i traži. Tu količinu jagnjećeg mesa po ovci prirodnim putem ne može dati ni jedna druga rasa za isti period odgoja jagnjadi.


Takođe, ova ovca je skromnijih dimenzija (50 do 60 kg) i samim tim manje hrane troši od ovaca koje teže 70 do 100 kg. Grla ove rase su jako otporna, bez ikakvih posebnih zahteva prema ishrani i smeštaju i po tome se mogu porediti sa našim autohtonim pramenkama.


Ovce se pare već posle 30 dana po jagnjenju i po tome su jedinstvene u svetu, dok npr. drugim rasama treba najmanje 42 dana. Romanovske ovce imaju nešto kraći graviditet, od 138 do 143 dana, što rezultira da se dobija jagnjenje svakih 6 meseci kod ovaca ove rase i njihovih meleza. Ovce ove rase veoma rano polno sazrevaju. Mlada grla su polno zrela sa 4-5 meseci. U priplod ženska grla se uglavnom puštaju sa 7-8 meseci, tako da se prvi put jagnje sa godinu dana i već u prvom jagnjenju prosečna plodnost je oko dva jagnjeta po ovci, jedinčad su retka a dešavaju se i trojke i četvorke kod elitnih grla koja su odlično hranjena.


Kod ovaca ove rase dosta dobro je izražena sposobnost za proizvodnju mleka odličnog kvaliteta. Sa prosečnom proizvodnjom mleka od 150 do 200 litara u laktaciji, ova ovca bez problema othrani svoje leglo koje nekad broji i 5-6 jagnjadi.



Ova ovca je sitnije građe, ovce dostižu kilažu od 50-60 kg dok ovnovi dostižu od 70-90 kg. Imaju malu uglastu glavu sa zaobljenom lobanjom i kratkim ušima kao i repom koji iznosi 10-15 cm. Visina grebena ovaca je 60-62, a ovnova oko 64-65 cm. Veoma su stabilne konstitucije, imaju kratke noge i veoma sitne kosti zbog kojih se lako jagnje. Takođe, odmah po jagnjenju novorođena jagnjad su veoma vitalna i počinju da jedu već sa 5-7 dana, što je dosta ranije od jagnjadi drugih rasa.


Jagnjad su na rođenju potpuno crne vune sa dozvoljenim belinama na glavi, nogama i vrhu repa. Beline po telu osim na navedenim delovima tela nisu dozvoljene. Prosečna težina jaganjaca sa 90 dana iznosi 22-25 kg uz adekvatnu ishranu. Najbolji primerci dostižu težine od preko 30 kg za 90 dana. Randman mesa izvrsnog ukusa iznosi od 50 do 55%.


Vuna je gruba, ima siv izgled, zbog mešavine finih, belih vlakana puha i crnih osijastih vlakana. Ovnovi imaju grivu od dugih crnih osjastih vlakana oko vrata i na prednjem delu grudi. Prinos vune po ovci iznosi 1,4-1,6 kg, a kod ovnova 2-3 kg. Noge, lice i uši kod životinja ove rase su obrasli kratkom dlakom, crne i bele boje.





Tekst preuzet sa http://agroeko.net/