Do kakvih bizarnih i neprirodnih ostvarenja može nekad dovesti nauka, a sve sa ciljem veće dobiti i ekonomske opravdanosti, pokazuje jedan primer selekcionisanja živine bez perja. Prema genetičaru sa univerziteta u Jerusalimu, Avigadoru Kahaneru, budućnost masovnog odgoja živine za meso u veoma toplim zemljama je odgoj hibrida, koji su bez perja. On je, sa grupom istraživača sa poljoprivrednog fakulteta Rehobot-odsek za genetiku, koji se nalazi u blizini Tel Aviva, otpočeo stvaranje živine koja je maltene potpuno bez perja.


Po njemu, "gola" živina je savršeno prilagođena da u farmama preživi i na visokim temperaturama. Pored toga, ona brže raste u takvim uslovima od operjane živine, jer ne troši energiju na hlađenje i češće jede, jer joj nije prevruće. Uz to, njihovo meso je zdravije za ishranu čoveka, jer sadrži manje štetnog holesterola, pošto živina bez perja ima znatno manji sloj potkožnog sala od "normalne", operjane živine. Ekonomska opravdanost odgoja "golih" hibrida u farmama je očigledna i zbog nepotrebnih velikih, ventilacionih sistema, koji su nezamislivi pri masovnom tovu brojlera, pogotovu pri visokim spoljašnim temperaturama. Smrtnost brojlera koji se gaje na prostorima gde je klima jako topla, veća je nego na mestima gde je klima umerenija. To povećava cenu živinskog mesa koje je proizvedeno u zemljama sa tropskom ili drugim tipovima veoma toplih klima.



Kahaner navodi još niz prednosti koje se postižu odgojem "gole" živine, a to se ogleda u znatno manjim potrebama za radnom snagom pri čerupanju pilića, i jednostavnijom opremom klanica, jer kod ovakve živine praktično nema čerupanja perja. To znači da se postiže ušteda u energiji, potrebnim količinama vode za obradu pilića, a smanjuje se i zagađenje životne sredine jer nema otpadnog perja.


Izraelski naučnici su uspeli da višegodišnjom selekcijom stvore hibridnu živinu za tov, koju su nazvali crvenokoža živina. Kod mladih pilića koža je svetla, a kada jedinke postanu polno zrele, koža poprima intenzivno crvenu boju, pa otuda i naziv. Avigador Kahaner tvrdi da crvenokoža živina nije plod genetskog inženjeringa, već samo planski sprovedene selekcije čiji je cilj bio živina bez perja. Ukrštana je živina golog vrata, koja je imala što oskudnije perje, sa tovnim hibridima ili njihovim roditeljima. Išlo se na to da operjanost bude što slabija, dok vremenom nije dobijena potpuno "gola" živina.


Na neke probleme koji su neminovni kod živine bez perja ukazala je dr Margarita Dmitrieva sa ruskog instituta za živinarstvo. Kod "gole" živine parenje je znatno otežano zbog nemogućnosti održavanja ravnoteže pri samom činu parenja usled nedostatka perja na krilima. Petao kandžama povređuje koku po golom telu pri svakom naskoku na nju, a ranjava je i po vratu kljunom, gde se uobičajeno hvata za njeno perje pri parenju. Otvorene rane na kokama su povod za pojavu kljucanja među živinom, što su dodatni problemi izazvani jedan drugim. Insekti, a posebno komarci, bez problema i lako dolaze do kože gole živine, zadavajući joj ujede, a neretko su i prenosioci raznih bolesti. Iz svega ovog nameće se pitanje da li je opravdano da se zbog profita vrše ovakve "intervencije" na životinjama? Da li će projekat odgoja živine bez perja zaživeti ostaje da se vidi.



Projekat izraelskih genetičara koji je izrodio crvenokožu "golu" živinu, bizarnog, nakaznog i neprirodnog izgleda, naišao je na oštru osudu naučnih krugova iz raznih delova sveta. Iako su izraelski naučnici naveli niz prednosti, čime bi opravdali stvaranje živine bez perja, pogodne za odgoj u zemljama sa ekstremno toplom klimom, nisu uspeli da opravdaju njenu enormnu neprirodnost. Mnogi naučnici smatraju da je "gola" živina plod genetskog inženjeringa i "ubacivanja" gena neke druge vrste, koji je onemogućio normalan rast perja. Najglasniji u tome su profesori Tom Aćamović i Džojs da Silva, prvi sa škotskog poljoprivrednog fakulteta "Ajr", a drugi iz svetskog udruženja koje se bavi kontrolom genetski modifikovane hrane. Izraelski naučnici na čelu sa Avigador Kahanerom demantuju sve kritike i tvrde da su živinu bez perja dobili samo planskim ukrštanjima i strogom selekcijom, a ne primenom genetskog inženjeringa.




Nebojša Antanasijević


Tekst preuzet sa https://www.zov.rs/