Ishrana ovaca se zasniva na iskorišćavanju energije kabastih hraniva. U našim uslovima to su ispaša u toku letnjeg perioda i najčešće seno u toku zimskog. S obzirom na relativno niske zahteve ovaca za smeštajem (ako ih poredimo sa svinjama ili kravama za proizvodnju mleka), ishrana ovaca je najbitniji deo ovčarske proizvodnje.


Zahvaljujući svom poligastričnom sistemu varenja i funkcijama mikroflore u buragu ovce u ishrani koriste veliki broj biljnih vrsta, kako kultivisanih tako i prirodnih. Ovce konzumiraju znatno veće količine kabastih hraniva od ostalih vrsta domaćih životinja. Mnogo bolje koriste fina i sitna kabasta hraniva od goveda. Koncetrovana hraniva u obroku ovaca su najbitinija u periodu oko jagnjenja. Kad je u pitanju intezivni uzgoj ovaca, preporučuje se 0,2 – 0,5 kg koncetrovanih hraniva dnevno. Količina koncetrovanih hraniva se povećava za dva puta u toku 8 nedelja nakon jagnjenja. Ovcama više odgovaraju niske i nežnije vrste trava od visokih i grubih biljaka.


Ovce ne konzumiraju velike količine suve materije. Pri ishrani ovaca detelinsko-travnim senom, na 100 kg telesne mase, ovce konzumiraju 2,1 kg suve materije. Po svojoj prirodi ovca je pašna životinja, zbog toga teško podnosi stajsko držanje i ishranu u zatvorenom prostoru. Zahvaljujući razvoju funkcije ishrane u toku ontogeneze, ovce su znatno ranostasnije od goveda. Tako, npr. jagnjad su 2 meseca nakon rođenja već sposobna za samostalnu ishranu na paši (Jovanović i sar., 2001).



Ovce se za vreme laktacije hrane sa najkvalitetnijim kabastim hranivima. Za zimski period ostavlja se najbolje seno, koje služi kao osnova obroka. Takođe, u ovom periodu ovcama u laktaciji može se davati i slama (u prvom redu ovsena i ječmena, a zatim pšenična). Od sočnih hraniva, može se davati stočna repa, a od koncentrata prekrupa kukuruza, ovsa, ječma, mekinje ili repini rezanci i uljane pogače. Ako se obrok ne normira onda se za ovce srednje veličine (40 - 50 kg) može računati 1,2 - 2 kg sena i 250 - 300 grama koncentrata dnevno. Ukoliko ovca gaji blizance onda se količina koncentrata udvostručuje. Kada nema dovoljno sena, onda se ono može zamenjivati silažom u odnosu 1 : 3.


Za vreme prva 2 meseca kada ovce luče najveće količine mleka mogu da konzumiraju 4 - 6 kg silaže (50% kukuruz + 50% leguminoze), 0,6 kg sena i manje količine slame. Kasnije se silaža može smanjiti na 3 - 4 kg, seno na 0,4 kg, a količina koncentrata na 150 - 200 grama Ukoliko ima dovoljno sena na raspolaganju u uslovima brdsko – planinskih područja ne preporučuje se upotreba silaže u ishrani ovaca.


Proizvodnja mleka kod ovaca zavisi od : rase, starosti ovaca i broja ojagnjenih jagnjadi, a naročito od uslova ishrane i nege za vreme bremenitosti i laktacije. Ovce koje doje blizance daju 20 do 25% više mleka od ovaca iste rase koje doje jedince.




Zoran Kozlina dipl. ing