Povoljni mikroklimatski uslovi su veoma važan činilac, kojim se može dostići i održavati visoka proizvodnja, ali isti tako se u neodgovarajućim mikroklimaskim uslovima proizvodnja može izgubiti. Od mikroklimaskih parametra najznačajniji je sastav vazduha u staji. Na sastav vazduha najviše utiče ventilacija. Osnovni zadatak ventilacije je kontinuirana izmena zagađenog stajskog vazduha, svežim, spoljnim vazduhom. Ovim se, sa jedne strane, u objekat dovodi dovoljna količina svežeg vazduha, tj. kiseonika, koji je poreban životinjama. Sa druge strane,ventilacijom se iz objekta izbacuje stajski vazduh, opterećen sa više različitih zagađivača.


Mikroklima u objektima za uzgoj domaćih životinja obuhvata sledeće činioce:

- temperatura vazduha,
- vlažnost vazduha,
- sadržaj štetnih gasova u vazduhu,
- brzina strujanja vazduha,
- prašina u vazduhu,
- osvetljenost objekta.



Temperatura vazduha je najznačajniji činilac mikroklime. Optimalna temperatura vazduha u objektu omogućuje lako održavanje telesne temperature. U slučaju povišene tempereture smanjuje se uzimanje hrane, usporava se metabolizam i smanjuje se konverzija hrane, jer je organizam primoran da se oslobađa suvišne toplote kako bi održao telesnu temperaturu.Idealna temperatura za koze se kreće u granicama 10 - 15 stepeni. Što se tiče podmlatka, temperatura u staji u kojoj se nalazi, nebi trebala da bude niža od 12 stepeni. Najpovoljnija temperetura za jarad je od 15 - 18 stepeni. Vrlo visoke temperature u kozarniku se takođe negativno odražavaju na proizvodnju. Ukoliko se temperatura u objektu podigne na oko 27 stepeni, proizvodnja mleka pada.



Vlažnost vazduha se može izraziti kao apsolutna i relativna. Apsolutna vlažnost vazduha predstavlja maseni sadržaj vodene pare u jedinačnoj zapremini vazduha i izražava se g/m3. Relativna vlažnost vazduha predstavlja procenat zasećinosti vazduha vodenom parom. Dakle, pri porastu temperature, relativna vlažnost se smanjuje, iako je apsolutni sadržaj vodene pare u vazduhu ostao konstantan. Poremećena vlažnost stajskog vazduha takođe izaziva zdrastvene poremećaje. Visoka vlažnost u objektima otežava organizmu normalnu razmenu vlage i toplote sa okolinom, izaziva oboljenja kože i sluzokože, prehlade i prljanje tela. Optimalna vlažnost vazduha u kozarniku je u granicama od 60 do 75 %.


Sadržaj štetnih gasova odnosi se pre svega na koncentraciju ugljendioksida, amonijaka i vodoniksulfida. Ostali štetni gasovi u vazduhu obično se ne javljaju u značajnim koncentracijama.




Strujanje vazduha u objektima je nephodno da bi se uopšte vršila izmena zagađenog, unutrašnjeg, svežim spoljšnjim vazduhom. Ono može da izazove i negativne posledice po zdravlje grla, ako se ispoljava kao usmereno srtujanje kome su grla, direktno izložena ( promaja ), a posebno ako je ulazni vazduh mnogo niže temperature od temperature stajskog vazduha i tela životinja. Zavisno od vrste i kategorije grla, brzina strujenja vazduha se najčešće ograničava na 0.2 m/s, a samo tokom leta, kod pojedinih kategorija može iznositi najviše 0.5m/s.


Prašina u vazduhu u stočarskim objektima uglavnom je organskog porekla i potiče iz hrane, sa tela životinja ( kože,dlake i perja ) iz prostirke i suvog fecesa. Sadržaj prašine je direktno srazmeran aktivnosti životinja. Prašinom su najopterećeniji objekti za živinu i svinje. Prisustvo prašine u vazduhu stočarskih objekta, u povećanoj koncentraciji, izaziva niz hroničnih i akutnih oboljenja respiratornih organa, čime se smanjuju produktivna sposobnost životinja.


Osvetljenost objekta je značajna, pre svega, radi obezbeđenja uslova za nesmetano odvijanje aktivnosti zaposlenih. Za veštačko osvetljenje kozarnika preporučuju se sijalice sa angažovanom snagom od 40-60W, odnosno 4 W/m2. Pored veštačkog osvetljenja, tokom dana se osvetljenost najvećeg broja stočarskih objekta postiže pripodnim dnevnim svetlom. Može se generalno reći da odnos ukupne površine poda treba da iznosi 1 : 15 do 1 : 20, kako bi se u objektu dobilo dovoljno dnevnog svetla.



Predrag Janković dipl.inž.