Životinje od poplava u ravnici spasiti građenjem uzvišenja je predlog doktora zootehničkih nauka iz Banjaluke Miljana Erbeza. Obrazložio ga je u 11 tačaka. Sadržaj prenosimo u originalu.


1. Površina uzvišenja treba da odgovara broju životinja u selu. Visina treba da odgovara nekim procenjenim visinama poplave (karakterističnim za to područje). Predlog se odnosi prevashodno na ravničarska područja bilo gde na svetu sa sličnim geografsko-klimatskim odlikama.


2. Uzvišenje se treba izgraditi na mestu na koje će se u najkraćem mogućem roku moći skupiti stoka, odnosno bar većina životinja iz sela. U normalnim okolnostima, ova površina može biti park, igralište, pijaca, mesto za neke manifestacije.


3. Pogodan je za tipove zbijenih i sela prelaznog tipa.


4. Slično rešenje, samo po pitanju zaštite od požara se može naći širom sveta. Tako su se u okolini središta sela odnosno na najpovoljnijoj lokaciji gradili bazeni sa vodom, kako bi u slučaju požara u selu/naselju bile dostupne dovoljne količine vode, a posebno u toku letnjeg razdoblja. U nekim zemljama Evrope ti bazeni su bili obaveza. U suštini, jedan zajednički "objekat" za doborbit svih.


5. Uzvišenje se može brzo i efikasno obezbediti jednostavnim pregradama, a da bi se obezbedilo razdvajanje različitih vrsta stoke i njihova naknadna ishrana.






6. Ovakvim pristupom lakše bi se organizovao veterinarski nadzor stoke, smanjila mogućnost različitih epidemija, a za očekivati je svakako manji broj uginulih životinja.


7. U slučaju većeg broja dana pod vodom, čamcima bi bilo laše i dopremiti hranu na jedno mestu, te i tako pomoći u očuvanju broja životinja.



8. S tim da se životinje nalaze na jednom mestu, olakšala bi se naknadna zdravstvena kontrola, jer bi se životinjama lakše moglo ograničiti kretanje, brže bi se mogle pregledati, vakcinisati, ostalo što je neophodno. Tim bi i veterinarski timovi bili efikasniji, jer nebi morali hodati po selu, okolo naselja te tražiti uginule životinje, odnosno manje bi vremena potrošili na taj deo.


9. Životinje bi u suštini pred poplavu trebalo samo doterati do uzvišenja, a one bi same prepoznale najbolju poziciju. Ne bi trebale biti zagrađene, jer same ne bi išle u vodu.


10. Razlog za ovakav pristup je taj što je sama evakuacija životinja, pogotovo krupne stoke (goveda) spora. Na ovaj način bi se obezbedila solidna metoda zaštite stoke, a ostavilo bi se vreme za evakuaciju stanovništva. Za utovar 30 krava u kamion treba nekoliko ljudi, i to uzima dosta vremena, dok bi samo prebacivanje istog broja grla do određene lokacije u selu, uzelo manje vremena i to bi mogao obaviti jedan čovek. Drugi ukućani bi mogli raditi druge zadatke na očuvanju imanja.


11. Na površini od 400 m2 (20x20) se može smestiti cca 100 krava i 250 do 300 ovaca ili svinja. Krava u ovakvim uslovima može opstati i na 2,5 m2 korisne površine, a za ovce i svinje je dovoljno do 0,5 m2 odnosno 0,8 m2.


Svakako treba napomenuti da bi same životinje bile manje izložene stresu, ali i sami uzgajivači/vlasnici bi se lakše osećali kad znaju da su mogli ponuditi bilo kakvu alternativu svojim životinjama.




dr Miljan Erbez




Tekst preuzet sa http://poljoprivreda.info/