Poplave su donele puno problema stočarima, jedan od velikih je uništena stočna hrana. Ovo je posebno teško pogodilo proizvođače mleka i tovnih junadi jer oni uvek moraju da imaju obezbeđene velike količine kabastih hraniva.


Prodiranjem poplavne vode u silažu i njenim višednevnim ležanjem na silažnoj masi, dolazi do razređivanja propionske kiseline koja kao konzervans čuva silažu u anaerobnim uslovima od kvarenja. Stagniranjem i povlačenjem vode iz silažne mase događa se delimičan proces ceđenja već razređenog konzervansa (kiselina). Vazduh koji ulazi na mesto isceđene vode, dolaskom toplijeg vremena, izaziva aerobni proces sekundarnog vrenja odnosno kvarenje silaže. Plesni koje se razvijaju mogu sadržati opasne mikotoksine koji će se konzumacijom plesnive hrane naći u mleku i mesu.


Šta se od silaže može eventualno uz oprezno izuzimanje iskoristiti? To može biti nepoplavljeni površinski sloj, ali treba paziti dokle se sve podigla kapilarna voda. Deo dobro nagažene i zbijene silaže, uz stalno praćenje sekundarnog kvarenja, delimično se može iskoristiti za tov junadi. Krene li proces kvarenja u neželjenom pravcu, treba prestati s korišćenjem silaže u ishrani.



Šta učiniti sa silažom neupotrebljivom za ishranu stoke ?

Ista se može iskoristiti kao sirovina za biogasna postrojenja ako su relativno blizu. Ako nema fermentatora, kiseli se silažni supstrat može razastrti na oraničnu površinu i, uz dodavanje kalcijum karbonata, zaorati.



Kako postupiti s poplavljenim senom i slamom ?

U nakvašenom senu i slami dolazi do naglih procesa truljenja koje je nemoguće zaustaviti. Zato je takvo seno i slamu poželjno izmestiti izvan farme i kompostirati. Druga je varijanta da se bale rastresu po oraničnoj površini i masa zaore uz dodatak ureje koja će pomoći pri bržoj humifikaciji mase.




Zoran Kozlina