Voda za napajanje životinja treba da bude bez boje, bez mirisa, da je bistra, da ima osvežavajući ukus, i da ne sadrži patogene mikroorganizme i parazite niti štetne hemijske materije. U prirodi dosta često dolazi do znatnih promena u kvalitetu vode zbog čega se ona mora češće laboratorijski – higijenski ispitati. U praksi je poznato da voda može postati izvor zaraze kako kod ljudi, tako i kod životinja. Voda se inače vrlo lako može inficirati otpadnim vodama ( iz klanica, mlekara), a i plavljenjem livada i inficiranjem hrane što može dovesti do direktne infekcije životinja.


Da bi proverili hemijski i bakteriološki sastav vode potrebno je za hemijsku analizu uzeti jedan litar vode u dobro ispranu bocu tom istom vodom koja se želi ispitati. Kod otvorenih bunara boca se zaroni 10 do 15 cm ispod površine vode. Posle punjenja bocu zatvoriti takođe ispranim zatvaračem. Vodu za bakteriološki pregled treba uzeti u laboratorijski sterilnu bocu u količini od 200 do 250 ml. Ako ne postoji mogućnost nabavke sterilne boca, to i sam držalac može izvršiti sterilizaciju pomoću toplog vazduha (u rerni). Bocu takođe zatvoriti sterilnim zatvaračem. Uzete uzorke vode treba odneti što pre u laboratoriju, a najbolje u vremenu od 6 do 8 sati. Uz boce pripremiti podatke odakle potiču i iz kojih objekata za snabdevanje vodom (bunari, izvori...).



Stočari dobro znaju da je snabdevanje životinja vodom istovrmeno pitanje zdravlja i produktivnosti grla. Organizam teži da održi balans između količine vode koju odaje i one koju prima. Neki normativi kruti ne postoje, i približno rečeno za različite vrste i kategorije životinja i potrebe za vodom su različite. Za velike životinje dnevno treba obezbediti 40 do 50 litara, a za sitne 8 do 12 litara. Stvarne potrebne količine su vrlo varijabilne i zavise od same životinje, sredine i načina gajenja, klimatskih faktora, temperature vazduha, vrste hrane, produkcije, uzrasta, kondicije i drugog.




Slavica Petrović dipl. ing.