U procesu liberalizacije i pridruživanja Evropskoj Uniji svinje će u Srbiji biti sve manje poželjna životinja, skupa za čuvanje, zaostatak iz mračnih vremena izolacije i nezavisnosti, poželjna samo kao kućni ljubimac u dvorovima tranzicionih dobitnika i stranaca na privremenom radu.


Zvuči logično: imamo višak obradive zemlje i manjak subvencija, dok, recimo, Nemačka ima višak subvencija i tehnologija, a manjak zemlje. Onda se fer trgovina formira na horizontali kukuruz iz Srbije hrani nemačke svinje, a onda se one tamo prerade i u Srbiju plasiraju kao jeftiniji proizvod. Mi njima kukuruz, oni nama svinjetinu.


Prema popisu poljoprivrede u 2012 godini bilo je u Srbiji 3.403.288 svinja, što je malo više od jedne svinje po porodici ili domaćinstvu. Veliki porast uvoza svinja i svinjetine u 2012 i u 2013 godini će verovatno uticati na pad njihovog broja, a koliko, ispratićemo u saopštenjima Republičkog zavoda za statistiku.



Uvoz živih svinja vredeo je 2,7 miliona evra u 2011 godini, povećan je na 9,4 miliona u 2012 godini i u 2013 godini premašiće vrednost od 15 miliona evra. Uvoz mesa (ne računajući prerađevine) vredeo je 10,9 miliona, povećan je na 20,8 miliona u 2012 i u 2013 godini je vredeo verovatno oko 22 miliona evra.


Žive svinje se najviše uvoze iz Mađarske i iz Hrvatske. Uvoz je poveo u značajnoj vrednosti od trećeg i četvrtog tromesečja 2011 godine i potisnuo je plasman makedonskih svinja. Dođe malo prasića iz Nemačke da genetski poboljša ovdašnju populaciju, ali se radi o skromnim količinama, to jest radi se o malom broju grla. Uvoz živih svinja iz Hrvatske deluje podsticajno za proizvodnju hrvatskih poljoprivrednika, posebno kada imaju siguran plasman na srpsko tržište kroz velike trgovinske lance. A i ko nam je kriv kada nema domaćih svinja po konkurentskim cenama.


Već kod svinjskog mesa je sasvim drugačija slika: dok se za hrvatske prasiće može od oka posumnjati dali su genetski mutirali, kod svinjetine u komadima to baš i nije moguće tako lako. Najveći deo svinjetine uvozi se iz Španije, Nemačke, Mađarske, Rumunije, Holandije i Danske. Sve zvučne zemlje svetski poznatih svinjara. Uveze se oko 8 hiljada tona što je malo više od kilograma po domaćem konzumentu. Kad bi se prisetili koliko prosečno pojedemo prasetine iz FAO statistika doznali bi smo koliki je to deo domaće potrošnje. Ali, ko će još i o tome da misli.



Prosečna uvozna cena svinjskog mesa po kilogramu kreće se od 2,2 do 2,8 evra i na osnovu ove cene dolazi se do saznanja da je domaće uzgajanje svinja neisplativo. Ukoliko je cena žive mere oko jednog evra, pa se težina nakon klanja smanji, što poskupi jedinicu ostatka od svinje, dolazimo do toga da je ovim cenama nemoguće parirati, pa i da prasići isključivo žive po šumama i hrane se prirodnom hranom.











Sada, kada krenu pregovori o članstvu naš cilj Evropska Unija (tačnije njene članice u skladu sa vlastitim interesima) će krenuti da nam postavlja uslove u detaljima: da se ne može povećati postojeći nivo subvencija u poljoprivredi, da se mora dozvoliti uvoz svinjčića sa većim procentom genetske modifikacije od sada dozvoljenog.


I tako, nadrljaće svinje u Srbiji.




Tekst preuzet sa https://www.makroekonomija.org/