Kosovski pevač (ili turski pevač) je malo poznata rasa kokošaka koja je rasprostranjena na Kosovu i Metohiji, kao i u nekim mestima Raške. Pretpostavlja se da je to autohtona rasa, doneta iz Turske prilikom okupacije Balkana. Neki putopisci su je 1936. godine u stranim glasilima nazvali Gnjilanski muzikale. Neki stručnjaci čak tvrde da prema eksterijeru ovoj rasi jako liči retka rasa pod imenom Holandski brabant. Moglo se pročitati da je i Nemci svojataju kao svoju rasu pod imenom Bošnjak (podatak iz 1990. godine), odakle se dovodi u vezu sa istim nazivom u nekim mestima oko Peći na Kosovu gde je isto tako zovu i poznata je kao odličan pevač. Bilo koje ime da se uzme u obzir pretpostavka je da se radi o istoj rasi koja se pojavljuje u tri varijante.


Prva varijanta kosovskog pevača ogleda se u izgledu glave po čemu se jedino razlikuju. Glava je krupna, sa jakim kljunom, orlovske oči su crnih do svetlih pigmenata u zavisnosti od boje perja, noge su jake i gole od braon do crne boje, dugačke, držanje tela i glave je visoko, perje dobro priljubljeno, rep je uspravan sa nekoliko sabljastih pera. Kresta se sastoji od dela gromuljastog izraštaja iznad nozdrva iz koga se formiraju dva izraštaja crvena u vidu kozjih rogova. Od ove ovakve kreste na glavi i potiljku je formirana velika ćuba-kićanka koja je oborena niz vrat. Podbradnjaci su veliki i žarko crveni, a podušnjaci goli, crveni i veliki, često puta belo poprskani. Ostalo perje na vratu je normalno kao kod drugih rasa.


Druga varijanta je slična prvoj u pogledu kljuna, kreste, očiju, podbradnjaka i podušnjaka. Jedina razlika je u izgledu i položaju pernate ćube-kićanke, koja je za razliku od prethodne-viseće kod ove varijante potpuno uspravna i stoji kao raširena lepeza visine i do 8 centimetara, sa krajevima pera oborenim na jednu ili drugu stranu, a u boji ostalog perja koja je dominantna na telu.



Treća varijanta je nastala nekontrolisanim ukrštanjem prve i druge varijante sa domaćom kokoškom na ispustima. Javlja se u više boja. Najčešća je potpuno crna sa svetlim ili crnim očnim rožnjačama. Razlika ove varijante u odnosu na prve dve je u izgledu kreste. Kod nje je kresta krupna, testerasto formirana sa nekim deformacijama, a naročito pri kraju kreste koja se uvek završava sa dva ili više nesimetričnih rogova. Ćuba je velika i visi na vratu kao kod prve varijante.


Kosovski pevač svojim specifičnim karakteristikama skreće na sebe pažnju odgajivača. To je rasa koja daje najveći procenat dobrih pevača na posmatranom uzorku, čak do 90 odsto, što nijedna druga rasa ne može. Petlovi kosovskog pevača pevaju melodično i dugačko. Dužina jednog pevanja kreće se oko deset sekundi, a ima primeraka kod kojih je dužina jednog pevanja i do 15 sekundi. Pesma je dugačka i najčešće slabijeg tonaliteta, mada ima i onih koji daju jak, dubok i zvučan glas da se morate zapitati da li je moguće da tako malo stvorenje može da proizvede takav zvuk. Mišljenja na tu temu su različita. Neki ove sposobnosti pripisuju većem kapacitetu pluća, a drugi su skloni da veruju da je sposobnost kosovskog pevača da peva melodično i dugačko proizašla upravo iz njegovog živahnog, nemirnog i ratobornog temperamenta.


Ova rasa spada u slabije nosilje. Prosečna nosivost ne prelazi 160 jaja godišnje, bele boje i težine 55 do 60 grama. Koke se često raskvocavaju, dobro leže na jajima i dobro vode piliće. Kosovski pevač pripada ranostasnim linijama i rano operjava. Petlovi počnu pevati u 6 ili 7 mesecu, a koke pronesu u 8 mesecu. Dobro koriste hranu. Petlovi dostižu težinu i do četiri kilograma, a koke oko tri kilograma.