Povoljno je delovanje ishrane i kretanja životinja na pašnjacima, za sve vrste biljojeda a naročito za konje, mlečne krave, mlade i priplodne životinje. Pravilno je formiranje skeleta i muskulature ( grudni koš i srčani mišić), pravilno formiranje kopita i papaka, stvaranje vitamina D, jačanje opšte otpornosti. Kod pašnog načina držanja ređa je pojava bolesti kao što su bronhopneumonije, avitaminoze i pojava šuge. Treba pašnjake što bolje iskoristiti, odnosno da se postigne što veća proizvodnja travnate mase, a to će se ostvariti tako što će se uraditi mere nege pašnjaka kao što je mineralno prihranjivanje i navodnjavanje, zatim pregonski sistem napasivanja i može se kombinovati napasivanje krava i ovaca jer će onda pašnjak biti ravnomerno razvijen.


Pre izvođenja na pašu treba izvršiti orezivanje papaka. Životinje, ukoliko im nisu orezani papci, trpe velike bolove što će se u mnogome odraziti na proizvodnju. Takođe obratiti pažnju i tretirati životinje sa preparatima protiv endoparazita-unutrašnji paraziti (metilji, pantljičare itd.), kao i ektoparazita (krpelji, vaši, šugarac, itd.). Što ih bolje pripremite za ispašu, životinje će bolje iskoristiti pašnjak i prinosi će biti veći.



Treba voditi računa i o broju grla koji se izvode na određeni pašnjak da ne bi došlo do prekomernog zagađenja pašnjaka fecesom. Ukoliko je pašnjak manji a mi izvedemo veći broj grla na taj pašnjak, postoji mogućnost da se taj pašnjak prezasiti izmetom i nije u mogućnosti da sam preradi veću količinu ekskremenata.


Travnjaci najčešće služe istovremeno za napasanje stoke i za spravljanje sena. Ako se ispaša organizuje na pregonima (pojedinim delovima) travnjaka, slobodne delove treba koristiti za seno, jer bi u suprotnom došlo do prestarevanja biljaka i smanjivanja proizvodnje.


Travu treba kositi onda kada je vrh klasa na pomolu da izađe iz lista, a lucerku u vreme kada su tek oformljeni pupoljci (faza butonizacije), a ne kada je već procvetala. Najveći prinos skrobnih jedinica lucerke ostvaruje se u početku obrazovanja cvetnih pupoljaka, kada je i prinos suve materije i sirovih proteina takođe veliki.


Treba zaista voditi računa o vremenu kosidbe, jer u suprotnom ukoliko se zakasni sa košenjem i biljke pređu navedene periode, odnosno ukoliko se kosi u punom klasanju i cvetanju, gubi se oko 12% zelene mase a gubitak hranjljivih jedinica po 1ha je i do 30%. Sve naredne otkose, u zavisnosti od količine padavina, treba vršiti u razmacima od 4-6 nedelja.




Dragan Radosavljević