Slama u stočarstvu je neophodna ne samo u svojstvu stočne hrane već i kao materijal za prostirku kod goveda. Ona odlično upija vlagu i čuva toplotu ispod ležećih životinja. Broj oboljenja kod krava je mnogo manji ako se one drže nevezane, u velikim prostorijama gde je deo za ležanje opremljen mekom prostirkom, nego ako se drže vezane, na golom betonu, bez ikakvog prostirača.


Jedan kilogram slame je u stanju da upije 3-4 kg vlage. Sposobnost upijanja vlage od strane slame zavisi od tipa žetve i tehnologije njenog korišćenja: isitnjena slama ima sposobnost upijanja skoro 4 puta više od svoje težine, presovana slama oko 3 puta više, a prosto rasuta oko 2 puta više. Takođe, veću sposobnost upijanja vlage ima slama dobijena od ozimih vrsta pšenice. Ona je bogata i kalijumom, azotom i fosforom, što povećava i kvalitet prirodnog đubriva koje se dobija mešavinom balege i slame. Sadržaj azota u takvom đubrivu iznosi 45%, fosfora 0,23%, kalijuma 0,5%, kalcijuma 0,4%, magnezijuma 0,11%. Izuzetno svojstvo slame se ogleda i u njenoj sposobnosti upijanja štetnih gasova: amonijaka, sumpor-vodonika, itd.



Gubici u toploti preko poda dostižu do 440 kcal/h na 1m2 tela životinje. Da bi se nadoknadili ti gubici, životinje moraju da troše značajne dopunske količine energije, što direktno utiče na povećanje utroška hrane po jedinici produkcije, to jest uzrokuje povećanje proizvodnih troškova. Gubici toplote tela životinje preko poda zavise od količine i kvaliteta prostirke. Potrošnja toplotne energije za zagrevanje poda u vrednosti od 100 kcal/h (što odgovara količini utrošene energije na 1m2 betonskog ili drvenog poda), u periodu od 12 časova jednaka je kalorijskoj vrednosti skoro 2 litra mleka. Prema tome, umesto da krave pretvaraju energiju hrane u gotovu produkciju, one su prinuđene da tu istu energiju troše na zagrevanje poda.


Krava koja leži na golom betonu gubi oko 570 kcal/h, a krava koja leži na takvom istom podu ali sa prostirkom od slame gubi svega 120 kcal/h. Računajući srednju produktivnost jedne muzare od 3.000 litara mleka godišnje, za stvaranje takve količine mleka neophodan je utrošak hrane u vrednosti od 6,5 miliona kcal. A gubici preko poda bez prostirke sastavljaju samo za period držanja krava u boksovima oko 2,2 miliona kcal, što je ekvivalentno količini od 1.000 litara mleka.




Biljana Aleksić, dipl. inž.