Iako je o zeolitu već pisano, vrednost ovog minerala i njegova široka primena u poljoprivrednoj proizvodnji nam je samo jedan razlog da se ovom temom bavimo ponovo. Inače, zeoliti su silikatni minerali, po sastavu su aluminijumsko-natrijumski ili aluminijumsko-kalcijumski silikati. Nalaze se u vulkanskim stenama, stenama koje su nastale taloženjem gasova i pare u okeanima. Najčešća podela zeolita jeste na zelene i bele zeolite. Zeolit se formira u prirodi kada se vulkanski minerali (iz lave) pomešaju sa morskom vodom. Tačnije, ovaj mineral je prirodni produkt nastao hemijskom reakcijom lave i morske vode. Mineral zeolit se ne može naći na svim mestima na planeti već samo tamo gde su u datom momentu postojali idealni uslovi za odvijanje ovakve vrste reakcije.


Ovaj mineral ima veoma interesantnu strukturu i pod mikroskopom izgledom bukvalno podseća na kavez. Zeolit je jedan od retkih minerala u prirodi sa negativnim nabojem. U kontaktu sa pozitivno nabijenim toksičnim materijama ponaša se kao magnet koji ih privlači, a zatim i kao sunđer koji ih upija u svoju rešetkastu strukturu.


Ono što nas fascinira vezano za zeolit jeste njegova široka i efikasna primena u domenu poljoprivrede, jer obzirom da zeolit izuzetno dobro apsorbuje vlagu i hraniva, utiče na povećanje prinosa, umanjenje štetnih efekata suše, odličan je dodatak stočnoj ishrani, koristi se za prevenciju mikotoksina, primenu je našao i u siliranju stočne hrane… U ovom tekstu bavićemo se primenom zeolita u poljoprivredi i stočarstvu.


Korišćenje zeolita u pripremi zemljišta za setvu donosi odlične učinke, jer zeolit upija i akumulira vlagu koju daje usevima kada im je neophodna, a sa druge strane, "odvlači" višak vlage kako seme ne bi trulilo. Takođe, povećava pH vrednost kiselih zemljišta, eliminiše štetne materije u tlu (ostatke pesticida, ostatke od NPK đubriva, radioaktivne elemente i sl.), ima meliorativnu funkciju itd. Svojim aktivnim delovanjem zeolit ubrzava rast biljaka, povećava prinos preko 20% kao i masu korenovog sistema, emiliniše toksine u zasadima… Zeolit uvek sadrži u sebi 20% vode te tokom 24 sata upija vlagu iz atmosfere i daje je biljci pa su zato njive tretirane sa istim uvek zelene dok netretirane imaju već kulturu koja nije mogla prebroditi period suše i biljke venu.



U stočnoj ishrani zeolit je našao primenu jer dokazano štiti stoku od akumulacije štetnih toksičnih materija (olovo, živa, kadmijum, arsen, stroncijum, aluminijum, amonijak, radioaktivne supsance i sl.) i deluje kao apsorbent različitih mikotoksina i gasova u digestivnom traktu stoke, kao i u ambijentu gde se stoka drži. Prirodni minerali kao što je zeolit vežu otrove i teške metale iz hrane sprečavajući razvoj gljiva i bakterija, ne ostavljajući pri tome rezidue u mleku, mesu i jajima. Takođe, povećavaju funkciju varenja i bolju iskoristivost hrane čime poboljšavaju prirast. Pored detoksikacije stočne hrane, zeolit apsorbuje amonijak, sumporvodonik, ugljendioksid u digestivnom traktu, smanjuje koncentraciju parazitnih bakterija, a značajnu primenu na našim prostorima imao je u borbi protiv aflatoksina u mleku, što je protekle godine bio naročito velik problem proizvođača mleka. Da bi zeolit bio korišten u stočnoj hrani i kako bi imao još jače delovanje treba ga tribo mehanički aktivirati gde se njegova sitnoća meri od 20 do 100 mikrona, jer je tada njegovo delovanje najjače. Zato kupci trebaju pripaziti kada kupuju zeolit da u sastavu piše da sadrži najmanje 80 % klinoptilolita te da je aktiviran.


Svoju primenu zeolit je našao i u siliranju stočne hrane. Naime, siliranje se obavlja mlečno – kiselinskim vrenjem, koje u siliranoj masi vrše bakterije u anaerobnim uslovima na temperature od 25-35°S. Velika kiselost silaže može se ublažiti upotrebom zeolita, koji umanjuje negativno delovanje sirćetne kiseline i sprečava stvaranje nepoželjne buterne kiseline. Takođe, ne dozvoljava razvoj plesni koja oslobađa mikotoksine, a do čega dolazi zbog vlažnosti materijala koji se silira ili preteranog kvašenja u slučaju suvog materijala za silažu.




Tekst preuzet sa http://agroeko.net/