Životinjsko telo sadrži 50-75% vode. Ovo ukazuje na njen značaj za život životinje. Još više pokazuje činjenica da životinja može i sme da izgubi samo 10-15% telesne vode jer posle toga nastupa smrt. Životinja može duže da živi bez hrane nego bez vode. Smrt pogotovo nastaje brzo, ako životinja jede suvu hranu, a ne uzima vodu.

Voda je sredina u kojoj se odigravaju svi životni procesi, a time i funkcije ishrane. Životinje dobijaju potrebnu vodu prvenstveno pojenjem, zatim hranom, naročito sočnom, a manjim delom i metaboličkim procesima tzv. metaboličku vodu. Ovu količinu vode (metabolička) ne treba potceniti. Ona je naročito značajna za preživare, a verovatno je da životinje (ovce) na sušnim, krševitim terenima naše zemlje zavise dosta i od ovog izvora vode. Količina metaboličke vode može da iznosi do 3 litra dnevno kod odraslog govečeta.



Najviše vode oslobađa se kod oksidacije masti – 1 g vode na svaki gram utrošene masti, a 0,6 g od ugljenih hidrata i 0,4 g od oksidacije 1 g proteina. Kamila može dugo da izdrži bez vode zahvaljujući upravo trošenju telesne masti (iz grba) za energetske potrebe, kao i rezervi vode u predželucima sa kojom ove životinje sušnih rejona odlično ekonomišu, odnosno odaju minimalne količine tokom oskudice.

Potrebe u vodi zavise od vrste životinje, sredine i hrane. Sve vrste životinja nemaju jednake potrebe u vodi. Životinjama sa žitkijim ekskrementima potrebno je više vode nego one sa formiranim suvim izmetom. Životinja koja ima obilje vode navikne se na veće količine i konzumira više od svojih srodnika u oskudnijim uslovima. Životinje sa mogućnošću obilnijeg uzimanja vode rastu brže i krupnije su od onih koje nemaju takve mogućnosti, a unutar iste vrste.

Mlade životinje i životinje u intenzivnoj proizvodnji na primer mlečna grla imaju veće potrebe u vodi. Nedostatak vode kod mlađih životinja ima ozbiljnije posledice nego kod odraslih. Prvi znak nedostatka jeste zaostajanje u porastu.



Sredina utiče na obim potrebe u vodi svojom temperaturom, vlažnošću i kretanjem vazduha. U sušnim predelima i vegetacija je znatno siromašnija vodom nego u vlažnim područjima.

Hrana može da bude često dovoljan izvor vode za životinju, naročito zelena hrana u vreme intenzivne vegetacije. Suva hrana (seno, zrno) ima premalo vode da pokrije potrebe životinja. Hrana bogata celulozom, proteinima i pepelom zahteva uzimanje većih količina vode u cilju njihovog optimalnog varenja, transporta i metabolizma.

Kuhinjska so jako povećava potrebu za vodom. Nedovoljno uzimanje vode ima za posledicu smanjenje proizvodnje. To je naročito vidno kod visoko mlečnih krava. Zato bi za sve životinje a naročito visoko proizvodne životinje trebalo napraviti automatska pojilišta, da mogu uzimati vodu po volji.




Sadržaj vode u hrani i njen značaj

Zelena hrana sadrži 70-80% vode, repa do 90%, krompir 75%, sveži repini rezanci i džibra preko 90%. Žita i zrnevlje leptirnjača sadrže 10-13% vode, seno i slama 13-15%. Sušena hraniva animalnog porekla ne bi smela imati više od 10-12% vode.

Po sadržaju vode hraniva delimo na:
- suva (do 15% vode),
- sočna (60-90%), i
- vodenasta (preko 90%).

Sočna i vodenasta hraniva ne mogu da se dugo održe u svežem stanju, ona se kvare jer je njihova voda jedan od povoljnih uslova za razmnožavanje mikroorganizama, tj. kvarenje. Zato se ova hraniva konzervišu sušenjem. Suva hraniva mogu dugo da stoje pod uslovom da je relativna vlažnost okolnog vazduha niža od 70%, što odgovara vlažnosti hrane do 13%. Veća relativna vlažnost vazduha utiče na povećanje vlažnosti hrane i omogućuje njeno kvarenje. Vlaga hrane pogoduje razvijanju užeglosti hrane.

Potrebe životinja u vodi

U mleku koje je prva i jedina hrana mladunčadi ima 5-8 delova vode na 1 deo suve materije. Takav je svakako odnos vode prema suvoj materiji hrane potreban za mladunčad. Za odrasle životinje u proseku je taj odnos uži i zavisi vrste životinja, proizvodnosti, klimatskih prilika i držanja životinja.

Potrebe u vodi pojedinih vrsta domaćih životinja, izražene u litrima na kg suve materije hrane:
goveče 3,5-6,
ovca 1,5-3,
svinja 1,5-2,
konj 2-3,5,
kokoš 2-3.



Mlečnim kravama treba oko 30 litara vode dnevno i dopunski najmanje onoliko vode koliko daju mleka.
Radni konji piju leti 30-40 litara vode.
Dojne krmače piju mnogo vode i to do 12 litara po 100 kg telesne mase.
Ovcama na paši treba 4-6 litara vode, ako je suša, a manje u bujnijoj vegetaciji.

Korišćena literatura “Ishrana domaćih životinja“,
prof.dr Nemanja Ševković, prof.dr Simeon Pribićević, prof.dr Isidor Rajić

dipl.ing.Dragan Radosavljević