Organske kiseline su dobile na značaju u ishrani živine posle zabrane korišćenja antibiotika. One mogu doprineti unapređenju zdravlja kod koka nosilja, kvaliteta ljuske jajeta, vitalnosti i proizvodnih svojstava budućih piladi za brojlerski tov.


Nivoi antibiotika ispod terapeutskih doza u velikoj meri mogu poboljšati stepen iskorišćavanja hranljivih materija i stimulisati proizvodna svojstva grla. Njihovo dejstvo je mnogostruko:

- Viša je konzumacija hrane i apsorpcija svarljivih materija sa kraćim zadržavanjem hrane u probavnom traktu

- Bolja je metabolička retencija energije i azota u telu

- Manji je gubitak energije kod varenja

- Povišava se nivo proteina u jetri, kao i alkalne fosfataze u crevima

- Izmet je suvlji, sa manje masti, toksičnih amina, aromatičnih fenola i amonijaka

- Kvalitetniji su imunološki procesi

- Smanjuje se sinteza vitamina, kao metaboličke ureaze i pojava sekundarnih oboljenja izazvanih E. coli i Clostridium perfringens


Problem je da su ovi antibiotski dodaci slični onima za lečenje ljudi. Njihovi ostaci (rezidue) u proizvodima za ishranu ljudi blikiraju proces lečenja, najverovatnije zbog sličnosti nosača koji služi kao disperzivno sredstvo aktivnih jedinjenja. Stoga su antibiotici u mnogim državama zabranjeni, kao i aditivi hrani, odnosno nespecifični stimulatori metaboličkih procesa.



Gajenje živine je posebno opterećeno stresnim činiocima okoline (kompletne smeše koncentrovane hrane, neprirodni smeštajni i klimatski uslovi u objektu, veliki broj grla koncentrisan na manjoj površini, visoka proizvodnja po grlu...). stoga naučnici čine napore da u smeše koncentrata uvedu organske kiseline koje bi trebalo da bar donekle zamene upotrebu antibiotika, čineći grla otpornijim i proizvodnijim, a bez štetnih uticaja njihovih proizvoda na zdravlje ljudi.


Uloga dodavanja organskih kiselina je u održavanju poželjnog mikrobiološkog bilansa u probavnom traktu grla tj. odnos gram-pozitivnih i gram-negativnih mikroorganizama. U isto vreme organske kiseline poboljšavaju održivost hrane izložene vazduhu tokom manipulacije i neutrališu toksične hemijske i hemoterapeutske agense koji se eventualno nalaze u njoj. Ovaj aspekt je od posebne važnosti imajući u vidu mikroklimatske uslove u objektima (visoka vlažnost i temperatura vazduha, zaprašenost, prisustvo nepoželjnih mikroorganizama, produkti razlaganja izmeta). Snižavajući pH vrednost hrane , probavnog sistema i mikrobne citoplazme koče razvoj patogena, smanjujući konkurentnost mikroflore za hranom domaćina, što rezultira boljim rastom i performansama grla.


Samostalno ili u različitim kombinacijama proučavane su: mravlja, sirćetna, propionska, buterna, mlečna, limunska, jabučna, vinska, fumarna i benzoeva kiselina. Posmatrani su efekti kako na mikroorganizme, tako i na proizvodne pokazatelje. U oba pogleda najbolje rezultate pokazale je smeša benzoeve, fumarne, mlečne, buterne, mravlje i propionske kiseline. Pojefinačno posmatrano benzoeva i mlečna kiselina su superiorne zbog izraženog uticaja na koliformne oblike, kako u želucu, tako i u tankim crevima. Zaključeno je da treba koristiti mešavine sinergističkih kiselina.


Fiziološki efekti dodvanja mešavina organskih kiselina smešama hrane ogledaju se u sledećem:

- održava se optimalni pH u želucu, što stvara uslove za normalnu aktivaciju i funkciju proteolitičkih enzima čime je varenje proteina poboljšano;

- povećanom ukusnošću stimuliše se konzumiranje hrane;

- inhibira se rast patogena;

- poboljšava se svarljivost energije i proteina uz manji gubitak azota;

- smanjuje se pojava sub-kliničkih simptoma oboljenja; s

- manjuje se produkcija amonijaka i mikrobnih metabolita;

- povećava se sekrecija pankreasa i dobar je uticaj na morfologiju i funkciju gastrointerstinalne mukoze;

- zbog idealnog pH u crevima unapredjena je apsorpcija minerala što je od posebne važnosti za koke nosilje, kao i grla koja imaju brz porast.




Slavko Mladenović dipl.ing.