Slatki krompir ili kako ga neki zovu krompir stogodišnjak kod nas stiže pod mađarizovanim nazivom čičoka. U monografiji Instituta za ratarstvo slatki krompir svrstan je među četiri najelitnije krmne kulture.


Nadzemni deo koristi se za ishranu stoke, a podzemni može da se koristi za ishranu ljudi ili za ekstrakciju za lekove, kao sirovina za proizvodnju bioetanola, za proizvodnju bio gasa, 46 hektara pod ovom kulturom mogu godišnje da hrane fermentator koji daje osam miliona kilovat sati električne energije. Ako to prevedemo u novac jedan hektar može da obezbedi proizvodnju struje vrednu 1,2 miliona evra i proizvodnju bio đubriva u vrednosti od oko 600.000 evra.



Za sada za uzgoj čičoke najviše su zainteresovani stočari. Ulaganja po jednom hektaru su oko 1.800 evra. Po hektaru silažni kukuruz daje prinos od 40 do 60 tona, a čičoka 140 tona, navodnjavanjem se postižu prinosi oko 200 tona zelene mase jer biljka naraste i do pet metara. Površina od jednog hektara obezbeđuje kabastu hranu za 20 muznih krava u toku jedne godine.


Obroci bazirani na čičoki poboljšavaju kod krava opšte zdravstveno stanje i povećavaju mlečnost do četiri litra dnevno. Jednom zasnovan zasad pod ovom kulturom eksploatiše se 20 godina.




Marko Bogojević, dipl. inž. agroekonomije