Odmah po porođaju jagnje treba rukom obuhvatiti preko njuške i uz blago stezanje i pomeranje od očiju ka ustima iscediti eventualnu zaostalu sluz kako bi moglo normalno da diše, a da se ne uguši. Obrisati ga malo slamom i staviti ispred majke da ga liže.


Pri porođaju pupak se uglavnom sam pokida ali ipak dezinfikovanim makazama preseći pupčanu vrpcu na dužini od 8-10cm i vrh pupka premazati sa jodom. Ako je jagnje vitalno i zdravo već posle dvadesetak minuta počinje tražiti sisu i treba mu pomoći i uveriti se da je zaista sisalo kolostrum od koga zavisi „biti ili ne biti.“ Ako je ovca ojagnjila blizance oba se istovremeno stavljaju pod sisu. Ako je pak jagnje ostalo bez majke potura se drugoj dojilji koja ili ima dosta mleka ili je izgubila svoje jagnje, ali se uvek premaže njenim mlekom kako bi prihvatila potureno jagnje.


Kroz najdalje 2h od porođaja ovca izbacuje posteljicu koju treba odmah izneti iz ovčarnika i neškodljivo ukloniti. Posle prvog zbrinjavanja ovcu sa jagnjetom prebaciti u poseban boks kako bi se navikli jedno na drugo. Nakon dva dana formiraju se veće grupe od po 7-10 ovaca sa svojim podmlatkom. Dalje ukrupnjavanje grupa zavisi od sezone, veličine farme, broja ovaca koje se jagnje i drugih specifičnosti vezanih za tehnologiju odgajivanja na farmi.



Ako majka posle jagnjenja ne ustaje treba je ostaviti da leži neko vreme jer će sigurno ojagnjiti još jedno jagnje. Posle jagnjenja javlja se žeđ. Na oko svaka 2h ovci ponuditi mlaku vodu u količini od 1-1,5 l. Ne davati hladnu vodu jer može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.


Dobra majka će svoje mladunče odmah lizati po telu čisteći ga od tečnosti i masirati kako bi što brže i lakše uspostavilo kontakt sa spoljašnjom sredinom.





Gordana Vujaklija dipl ing stočarstva