Koza je vrlo mlečna životinja jer u laktaciji proizvede od 10 do 20 puta više mleka u odnosu na svoju telesnu masu. Osim toga, skromnija je u zahtevima ishrane i podnosi različite uslove držanja, pa se u narodu često naziva sirotinjskom kravom. U poređenju mlečnosti krave s prosečnom proizvodnjom sa mlečnom kozom, uočljivo je da je koza superiornija za približno 30% kada se sjedine vrednosti proteina i masti u mleku.


Na povećanje količine proizvedenog mleka kao i promenu njegovog hemijskog sastava, znatan uticaj ima ishrana koza. Ona u velikoj meri može uticati na sastav mlečne masti i belančevina, a preko njih i na sadržaj suve materije bez masti u mleku, kao povećane koncentracije belančevina prvenstveno kazeina. Ishrana zelenom hranom (paša), silažom, kao i drugim hranivima, povoljno utiče na povećanje količine mleka. Koncentrovana hraniva (žitarice) imaju pozitivan uticaj na količinu mleka, ali mogu da izazovu izvesno smanjenje koncentracije masti ako čine pretežni deo obroka.


Obrok treba da sadrži izvesnu količinu sena, jer ono sadrži vlaknaste materije koje u buragu potpomažu odvijanje procesa važnih za sintezu mlečne masti. To je i razlog što masnoća mleka naglo opada kada se sa ishrane senom pređe na ispašu.


Najveću količinu mleka koze daju između osme i devete nedelje laktacije. Potom se zadržava na približno istom nivou oko dva - tri meseca, nakon čega mlečnost naglo pada, da bi od 8. do 10. meseca nakon jarenja koze zasušile.


Najmanju mlečnost koze imaju u toku prve laktacije, uz stalno povećanje, pri čemu maksimum dostižu između pete i sedme laktacije. Odmah posle jarenja koza luči kolostrum (obično traje 5-7 dana), nakon čega se sastav mleka normalizuje. Sadržaj masti i proteina variraju u zavisnosti od perioda laktacije. Njihov sadržaj u mleku se smanjuje tokom drugog meseca laktacije, a zatim se postepeno povećava sve do zasušenja.



Koze se obično muzu dva puta dnevno, i to ujutru i uveče. Pri trokratnoj muži dobija se za 10 do 15% veća količina mleka u poređenju sa dvokratnom. Trokratna muža se kod koza može primeniti u toku trećeg i četvrtog meseca laktacije.


Smeštaj koza, naročito mlečnih rasa, utiče na količinu proizvedenog mleka (mlečnost je znatno manja ako se drže u mračnim, vlažnim i neprovetrenim štalama. Vremenski uslovi takođe utiču na produkciju mleka. Pri povećanju temperature iznad 30°C primetno je smanjenje proizvodnje mleka , a isto se događa ako je temperatura suviše niska. Pri visokim spoljnim temperaturama smanjuje se apetit kod koza, što se negativno odražava na muznost, odnosno na proizvodnju mleka. Visoka relativna vlažnost u štali (preko 85%) nepovoljno deluje na proizvedenu količinu mleka.


Kozje mleko spada u najzdravije namirnice pogotovo kada govorimo o mlečnim proizvodima. Njegova hemijska struktura je neverovatno slična majčinom mleku. Zato u nastavku pročitajte kako kozje mleko može poslužiti kao prirodni lek.


Od pamtiveka širom planete kozje mleko se upotrebljava ne samo za ishranu već i kao pomoćno sredstvo za lečenje mnogih bolesti. U sebi sadrži mnoštvo proteina bogatih esencijalnim aminokiselinama, široku lepezu vitamina i nema teško svarljivih masti. Ne samo da je lakše za varenje od kravljeg mleka, već kozje mleko sadrži manje laktoze, pa ga lakše mogu podnositi osobe osetljive na laktozu. Zatim, kozje mleko u odnosu na kravlje u svom sastavu sadrži veći nivo vitamina ( pogotovo vitamina B6 ), minerala (pogotovo kalcijuma), a niži nivo kalorija.ostao je blizu savršene hrane i lako svarljivo ono je pogodno za ishranu beba neposredno nakon prestanka dojenja. Osim toga, kozje mleko je odlična namirnica za bebe i decu jer ne sadrži određenu vrstu proteina koji često izaziva alergijsku reakciju kod dece.


Kroz istoriju čovečanstva kozje mleko se preporučuje za jačanje imuniteta, lečenje i jačanje pluća, protiv tuberkuloze. Kozje mleko može biti i dobar saveznik u borbi protiv stresa. Ono u sebi sadrži vitamine B1, B2, B6 i B12 pa stoga jača i nervni sistem.


Kozje mleko ima izražene baktericidne osobine, što se povezuje sa prisustvom antitela u njemu. Od njega se izrađuju razne vrste sireva koji su vrlo cenjeni i postižu više cene na tržištu zbog posebnih karakterističnih ukusa.




Jakšić Kosovka, dipl. ing. polj.