Ovce koje u periodu hladnog vremena jako pokisnu, teško mogu sopstvenom toplotom zagrejati telo toliko da ispari voda koja se nakupila u runu. Ako se takva stanja ponavljaju, često dolazi do poremećaja u termoregulaciji, slabljenja imunološkog sistema i pojave bolesti.


Izbor rase za uzgoj, između ostalog, zavisi od geografsko-klimatskih karakteristika nekog kraja. Tako, na primer, kasno zrele primitivne ovce (pr. pramenka) dobro podnose i niske i visoke temperature vazduha, pa se uzgajaju na područjima gde plemenite rase ovaca teže mogu preživeti. Ovce poreklom iz toplih krajeva dobro podnose duga leta i suve blage zime, ali su jako osetljive u hladnim i vlažnim klimatskim područjima, jer imaju tanku kožu sa tankim slojem potkožnog tkiva.


Suprotno tome, rase ovaca odgajane u hladnim i vlažnim uslovima (pr. Engleske mesnate rase ovaca) imaju debelu kožu i debelo masno potkožno tkivo koje redukuje gubitak toplote, zbog čega mogu opstati u tim krajevima. Prema tome, nije moguće bilo koju rasu izabrati za uzgoj u nekom podneblju, zbog čega se pri izradi programa uzgoja ovaca u pojedinim zemljama uzima u obzir i ova činjenica.



UTICAJ VREMENSKIH PRILIKA.


Jak i dugotrajan vetar nepovoljno utiče na većinu rasa ovaca. Po takvom vremenu ovce traže zaštićena mesta i pasu u smeru vetra. U toplim, suvim i vlažnim krajevima hladan vazduh koji struji s planina ovcama pruža povoljan osvežavajući učinak. Pre jačih padavina i ostalih naglih promena vremena, ovce pokazuju nemir i pasu vrlo intenzivno. Ovce majke ubrzano se kreću prema štali, odnosno mestima gde boravi njihova jagnjad i gde se uznemireno čuju. Ostale ovce traže zaštićena mesta, a ako toga nema, razmak između jedinki u stadu se smanjuje, pri tom se stvaraju veće grupe u cilju zaštite od vremenskih neprilika, stoje nepomično pognutih glava sve dok nevreme ne prođe.


Slabe kiše kratkog trajanja pri temperaturi vazduha 8-12°S podnose gotovo sve vrste ovaca. Jače pljuskove višestrukog ponavljanja dobro podnose ovce polugrube i grube vune, a najteže rase sa finom vunom. Ovce koje u periodu hladnog vremena jako pokisnu, teško mogu sopstvenom toplotom zagrejati telo toliko da ispari voda koja se nakupila u runu. Ako se takva stanja ponavljaju, često dolazi do poremećaja u termoregulaciji, slabljenja imunološkog sistema i pojave bolesti. Za razliku od navedenog, tokom vlažnog i toplog vremena nakupljena voda u vuni srazmerno brzo isparava, zbog čega može doći do određenih promena (oštećivanja) u kvalitetu vune. Zato pri izboru uzgoja ovaca sa finom vunom treba o tome voditi računa i zaštititi ih od uticaja nepovoljnog vremena (držanje u štali u periodu lošeg vremena, postavljanje nadstrešnica na pašnjacima).


Previše niske, kao i previsoke temperature vazduha mogu loše uticati na proizvodnju mleka. To se može negativno odraziti na telesni razvoj podmlatka, pa o tome treba voditi računa pri uzgoju jagnjadi. Zato je objekat za smeštaj i držanje ovaca važan preduslov za pravilan uzgoj, jer dobro izgrađen objekat omogućuje primereno zdravlje, očekivanu proizvodnu sposobnost i pravilnu organizaciju ovčarske proizvodnje. Osim toga, ako želimo intenzivnu i racionalnu proizvodnju, moramo izgraditi ovčarnik sa odgovarajućim tehničko-tehnološkim rešenjem, koje će osigurati primernu organizaciju rada uz što manji utrošak aktivnog ljudskog rada.



ŠTALE ZA OVCE.


Štale za ovce mogu se graditi kao poluotvoreni ili potpuno zatvoreni objekti, što zavisi od načina držanja životinja. Naime, ovce se na većini porodičnih farmi drže razmerno kratko, odnosno tokom zime i za vreme jagnjenja. Držanje ovaca u štali tokom cele godine nije uobičajeno i sprovodi se samo na nekim seoskim gazdinstvima koja se bave tovom jagnjadi.


Teren za izgradnju ovčarnika treba da zadovolji sve zoohigijenske i sanitarno higijenske uslove, to znači da mora biti izgrađen na oceditom, suvom, po mogućstvu uzdignutom mestu. Pravilan položaj štale treba da bude u smeru istok-zapad, kako bi se na mestu koje je okrenuto prema jugu mogao organizovati prostor zaštićen od vetra, suv i sunčan za puštanje jagnjadi. Kod izgradnje ovčarnika takođe treba pripaziti da objekat bude što bliže mestu do kojeg se lako može dovesti potrebna hrana.



Štala za držanje ovaca može biti stariji objekat, koji već posle manjih rekonstrukcija može predstavljati idealan prostor za smeštaj ovaca. Pri tom treba imati u vidu da ovce vole suve i prozračne štale, jer je iz prethodno iznetog očito da je vlaga njihov najveći neprijatalj. Zato stare štale u kojima smo držali krave ili svinje nisu uvek najpogodnije za držanje ovaca i treba ih na odgovarajući način adaptirati (na primer povećanjem prozora, odnosno omogućavanjem boljih uslova provetravanja, zatim uklanjanjem mesta za vezivanje ili fiksnih pregrada – boksova kojima su prethodne životinje bile razdvojene).


Bez obzira da li se radi o izgradnji novog ili adaptaciji starog objekta, treba se u mestu boravka raspitati o uslovima koji moraju biti ispunjeni za smeštaj ovaca (opština, poljoprivredna savetodavna služba), jer svaka novogradnja ili adaptacija često sa sobom povlači pravne sporove sa upravnim telima. U praksi gazdinstava nastoji se da objekti za ovce budu srazmerni broju životinja u uzgoju, pri čemu njihova dužina ne bi trebala biti manja od 10 metara, a obično iznosi 12 – 20 metara. Naime, površina štala mora biti dovoljno prostrana, jer se na malom prostoru ovce guraju, skaču na susedne jedinke i ozleđuju. Osim toga, pri takvim smeštajnim uslovima teško je održavati mikroklimatske prilike, koje mogu da budu uzrok različitih zdravstvenih poremećaja. Zato je držanje optimalnog broja životinja po jedinici površine (tabela), jedan od načina održavanja zoohigijenskih uslova u objektu na zadovoljavajućem nivou.


U našim uslovima držanja, najprikladniji građevinski materijal za izgradnju ovčarnika je šuplja cigla, drvo i beton, a osnovni delovi štale su temelj, zidovi, pod, plafon, krov, vrata i prozori. Temelji štale su 80 –120 cm. Izgrađuju se od betona i imaju hidroizolacioni sloj radi sprečavanja prodora vode. Zidovi se nastavljaju na hidroizolacioni sloj temelja i jedan su od glavnih činilaca toplotne zaštite. Najčešće se gradi od šuplje cigle, pri čemu unutrašnja strana treba biti izmalterisana i obrađena, kako bi se lakše održavalo čišćenje i dezinfekcija. Osim toga, treba voditi računa o odgovarajućoj izolaciji zidova radi sprečavanja znojenja i povećanja vlage u objektu. U donjem delu zidovi trebaju imati pojačan termoizolacioni sloj, jer su ti delovi zidova (posebno ćoškovi) najizloženiji zimskom prodoru hladnoće. Prelaz zidova u pod treba da bude zaobljen, jer oštre ivice zadržavaju najviše nečistoće i pri tom ih je teško očistiti.


Određen broj uzgajivača ovaca može se odlučiti na jeftiniju varijantu izgradnje ovčarnika. U tom slučaju zidovi će se izgraditi od drveta sa odgovarajućom izolacijom između dasaka. Svakako da je vek trajanja takve štale mnogo kraći od zidanog objekta, ali je posebno pogodna za one ovčare čije životinje veći deo godine provode na otvorenom.



Zoran Nedeljković