Koze mogu da konzumiraju gotovo svaku zelenu biljku koja raste u našim uslovima. Izbor kabastih hraniva u njihovoj ishrani je veoma širok: oko 90 biljnih vrsta, a to je znatno više nego u ishrani ovaca (20) i goveda (17).


Karakteristično je da koze vole kada im je obrok raznovrstan, odnosno da se hrana češće menja. To povoljno deluje na apetit, što se odražava i na proizvodnju. Kada nema paše ili zelene hrane, kozama može da se daje silaža (do 3 kg na dan), stočna repa (2-4 kg/dan), pareni krompir (2 kg/dan), sporedne proizvode nekih grana prehrambene industrije (rezanci šećerne repe, pivski treberi td.), seno (do 3 kg/dan) i slamu žitarica (do 0,5 kg/dan). Korišćenje kukuruzne silaže treba da ide uz maksimalni oprez zbog mogućnosti pojave probavnih i metaboličkih poremećaja. Silaža slabijeg kvaliteta može da dovede i do znatnijeg pada u proizvodnji. Zato se količina silaže ograničava i to u kombinaciji sa nekim drugim kabastim hranivom.



Prema tome kako ih koze rado jedu, gajene krmne kulture se dele u tri osnovne grupe:

1. lucerka, crvena detelina, italijanski ljulj, ježevica, grahorica, ovas, kukuruz, sirak, sudanska trava;

2. postrne zelene biljke, seno, silaža, grašak;

3. lisičji rep, mačji rep, kupus, uljana repica.


Hraniva iz treće grupe ne treba da se daju kao jedina, već u kombinaciji sa nekim od hraniva iz grupe 1. ili 2. Ipak treba napomenuti da se najznačajnijim krmnim biljkama za koze smatraju lucerka i crvena detelina, i to kako u smislu njihove hranljive vrednosti, tako i u pogledu mogućnosti da ih koze jedu. Seno treba da bude lisnato i dobro osušeno. Pošto koze mogu vrlo uspešno da proberu dobre delove od loših, treba računati da ono što ostane posle njihovog obroka one više neće jesti. Prednost se daje leguminoznim senima, ali je u osnovi prihvatljivo svako seno koje ima dosta lišća. Takođe je dobar i lisnik, kao i seno od koprive.



U ishrani koza velike mogućnosti postoje za korišćenje raznih sporednih proizvoda i otpadaka
prehrambene industrije.


Sledeći momenti su bitni u vezi sa izborom hraniva za koze: mlade biljke koje koze konzumiraju obično imaju dovoljno proteina. Kad god je to moguće treba im omogućiti da se hrane slobodno - na paši. Veće mesto u ishrani koza treba da zauzmu razni sporedni proizvodi prehrambene industrije čiji asortiman se iz dana u dan uvećava. Hrana koja se daje kozama mora da bude koliko je god moguće čista. Valovi i jasle moraju se držati takođe čisto, u suprotnom slučaju može da se desi da koze i ne dodirnu hranu. Hrana treba da se učini privlačnom, posebno smeše koncentrata. To se može postići dodavanjem melase i sl. u smeše.


Koncentrovana hrana za koze treba da bude grubo (ni u kom slučaju fino) samlevena, a još bolje je kada je peletirana. Koze su daleko osetljivije na ubuđala koncentrovana hraniva od ovaca i goveda. Zbog toga treba voditi računa da se koze hrane kvalitetnom, svežom ili dobro očuvanom hranom, a ako se desi da neka hraniva (ili smeše) odbiju, ne treba insistirati na tome već im treba obezbediti odgovarajuću alternativu. Činjenica je da će koze koje su izvesno vreme slabije hranjene biti spremne da konzumiraju hranu veoma slabog kvaliteta. To je uticaj izgladnelosti na njihov apetit. Međutim ako se želi stabilna proizvodnja, do toga ne sme da dolazi.



Spasić Dejan, dipl. ing.