Mini farme čija je osnovna delatnost kozarska proizvodnja ne bi trebalo da imaju manje od 250 grla, mada su današnje evropske preporuke da porodične mini-farme nemaju više od 150 grla. Za ekonomski isplativu proizvodnju ,minimalan broj grla ne bi smeo da bude ispod sto.


Pre nego što odgajivač počne da gaji koze,mora jasno da definiše cilj gajenja. U zavisnosti od toga da li će se koze gajiti samo za proizvodnju mleka i dodatno mesa ili će se pored ove proizvodnje organizovati i odgajivanje priplodnog podmladka,zavisiće i primenjena tehnologija gajenja . U zavisnosti koji je cilj gajenja postavljen ,ali pre svega od mogućnosti u pogledu obezbeđivanja uslova ishrane, smeštaja i nege budući zapat koza može da se gaji u krajnje ekstenzivnim do vrlo intenzivnim uslovima. Pre nego što se odabere određeni sistem držanja životinja ,trebalo bi da se napravi precizna finansijska kalkulacija o neophodnim ulaganjima i dobiti koja bi odgovarala uloženim sredstvima i bila adekvatna odgajivačkim uslovima.


Što je veći broj koza na farmi ,uslovi gajenja moraju biti intenzivniji,jer će se samo na taj način obezbediti ekonomski isplativa proizvodnja. Sledeće važno pitanje jeste izbor sistema držanja koza. Kao i druge vrste preživara i koze mogu da se drže isključivo u staji,kombinovano u staji i na paši i samo na paši. Izbor za jedan od pomenutih sistema držanja zavisi od brojnih faktora,pre svega od rase,klimatskih uslova,rasne snage,raspoloživih zemljišnih površina i veličine zapata.



Rasa

Nisu sve rase pogodne za kombinovani i pašnjački sistem,već maksimum proizvodnih sposobnosti ispoljavaju u stajskom sistemu gajenja.Ovo se naročito odnosi na sansku kozu koja izuzetno povoljno reaguje na intenzivnu proizvodnju u stajskim uslovima.S druge strane,rase koje se odlikuku robusnijom telesnom građom i otpornošću mogu veoma uspešno da se drže konbinovano,a čak isključivo pašnjački,ali se taj sistem držanja ipak ne preporučuje za intenzivnu kozarsku proizvodnju.



Klimatski uslovi

Kombinovani i pašnjački sistem držanja preporučuje se u onim oblastima koje se odlikuju blagim zimama pre snega i gde ima dovoljno travnih površina ,kako bi se životinje što duži period tokom godine držale van staje.



Radna snaga

Za farme koje nemaju dovoljno radne snage koja bi vodila računa o kozama na ispaši,preporučuje se stajski sistem držanja.



Raspoložive zemljišne površine

Ukoliko su površine takve konfiguracije da ne dozvoljavaju upotrebu mehanizacije za sakupljanje travne mase ili na njima ostaje veća količina nesakupljene mase,koze treba držati na pašnjaku,jer će se samo na taj način obezbediti da i te površine budu u potpunosti iskorišćene.



Veličina zapata

Vrlo važno pitanje na koje takođe treba odgovoriti pre nego što se pristupi formiranju stada jeste veličina zapata sa kojom se planira početak proizvodnje. Da li će se odmah u startu krenuti sa većim brojem životinja ili će se taj broj povećavati iz godine u godinu na prvom mestu zavisi od smeštajnih i hranidbenih kapaciteta na farmi. Ako uslovi dozvoljavaju,proizvodnju treba otpočeti onim brojem koji će omogućiti ostvarivanje planiranog uspeha i prihoda. Međutim,ako odgajivač nema veliko iskustvo u gajenju koza proizvodnju bi trebalo započeti sa manjim brojem životinja sa tendencijom povećanja veličine zapata iz godne u godinu.



Početni zapat

Selekcija ili odabiranje roditelja predstavlja jedan od osnovnih zootehničkih postupaka koji je od izuzetne važnosti za uspešnu proizvodnju. Zasniva se na tome da se za priplod odaberu najbolji roditeljski parovi, s obzirom na ispoljenost njihovih proizvodnih osobina i njihovo poreklo.
Osnovni cilj selekcije jeste da svaka naredna generacija potomaka bude bolja u ispoljavanju proizvodnih i reproduktivnih osobina od generacije svojih roditelja. Da bi odgajivač mogao da primeni neki od selekcijskih postupaka, neophodno je da se prethodno ispune određeni uslovi kada je reč o vođenju matične evidencije i izvođenju kontrole proizvodnih sposobnosti kod koza. Do optimalne veličine zapata odgajivač može da dođe na dva načina: od manjeg stada ka većem i nabavkom celokupnog stada.



Od manjeg stada ka većem

Nabavkom manjeg broja kvalitetnih priplodnih koza nekoliko generacija, od već postojećeg broja životinja moguće je formiranje optimalne veličine zapata zadovoljavajuće genetske strukture.



Nabavka celokupnog stada odjednom

Ovaj način zahteva znatno veća početna ulaganja, od samog početka intenzivno organizovanu proizvodnju i siguran plasman proizvoda. Ako se odgajivač opredeli za to da postepeno povećava veličinu zapata, mora voditi računa o tome da je, istovremeno s uvećanjem zapata, neophodno i odgovarajuće unapređenje zootehničkih uslova gajenja a pre svega smeštajnih i hranidbenih kapaciteta. Takođe, značajan momenat o kojem treba razmišljati pre nego što se počne s uvećanjem zapata jeste plasman količine proizvoda, a pre svega mleka, kao i plasman većeg broja jaradi.


Ako je početni zapat dobrog kvaliteta, odgajivač ima velike šanse da pravilnom selekcijom i reprodukcijom dobije potomstvo koje će se odlikovati, ako ne boljom onda barem istim proizvodnim i reproduktivnim osobinama kao roditelji. S druge strane, početak s relativno manjim brojem životinja, uz postepeno povećanje veličine zapata, može da se preporuči onim odgajivačima koji nemaju mnogo iskustva u gajenju koza. U cilju sticanja neophodnog znanja koje će im biti potrebno kada povećaju broj životinja koje gaje.


Odgajivač svoj početni zapat može da zasnuje na domaćim niskoproduktivnim rasama, na različitim melezima ili na visokoproduktivnim, plemenitim rasama. Ako se zapat formira od niskoproduktivnih rasa ili meleza (domaća balkanska koza, domaći beli melezi ili domaća bela koza), odgajivač bi trebalo da nastoji da svako naredno parenje ili osemenjavanje plotkinja u zapatu obavlja upotrebom kvalitetnih, plemenitih priplodnjaka (npr.sanske ili alpina rase). Na taj način može da očekuje da će se u svakoj narednoj generaciji potomaka ostvariti određeno poboljšanje u ispoljavanju proizvodnih osobina. Ako zapat formira na bazi plemenitih rasa ( već pomenute sanske ili alpina rase), da na parenje treba nastaviti u čistoj rasi, ali upotrebom što kvalitetnijih priplodnjaka.


Nabavka celokupnog stada odjednom od samog početka zahteva intenzivne uslove gajenja. I u ovom slučaju odgajivač može da počne od slabijih proizvodnih rasa, ali samo onda ako kompletni odgajivački uslovi ne odgovaraju plemenitim rasama, s tim da treba težiti da se zapat što pre pretopi ili bar oplemeni upotrebom kvalitetnih priplodnjaka uz istovremeno poboljšanje uslova ishrane, smeštaja i nege. Ipak je za preporuku ako se nabavlja ceo zapat odjednom, da se on formira na bazi plemenitih rasa koje će u najkraćem roku omogućiti proizvodnju koja će isplatiti uložena sredstva.


Da bi neki selekcijski pstupak ili odgajivački metod dao pozitivan rezultat neophodno je da postoje što preciznije informacije o identitetu ,poreklu,proizvodnim rezultatima kao i svim drugim relevantnim podacima koji mogu odgajivaču da pomognu u proceni i izboru roditelja za sledeću generaciju .Ti podaci se obezbeđuju uz glavne i pomoćne matične evidencije .Ali pre nego što se uopšte i pristupi vođenju matične evidencije u kozarstvu,neophodno je da sva grla budu na pravilan i odgovarajući način obeležena.



Obeležavanje grla

Obeležavanje koza jedan je od najvažnijih zootehničkih postupaka. On pripada svim ostalim i bez njega je praktično nemoguća primena drugih mera.Osnovna svrha obeležavanja jeste identifikacija životinja. Tačno i sigurno određivanje identiteta neophodno je ,pre svega za utvrđivanje porekla grla,a takođe i za kontrolu proizvodnih osobina, izvođenje mera selekcije, plansko parenje i ocenu potomstva. Obeležavanje se sastoji u stavljanju određenih oznaka, brojeva,slova ili simbola na pojedine delove tela životinje. Oznake se razlikuju po obliku, načinu postavljanja, materijalu od kojeg su izrađene, mestu na telu životinje gde s postavljaju. Za sve oznake je neophodno da imaju tačno određeno značenje, kako bi se grlo moglo tačno i nedvosmialeno identifikovati. Za obeležavanje koza najčešće se primenjuje rovašenje, tetoviranje ili obeležavanje markicama i to jedan pojedinačan postupak ili u kombinaciji sa nekim drugim.



Matična evidencija

Već pri jarenju svaku kozu treba evidentirati na taj način što joj se tetovir broj upisuje u priručnu knjigu jarenja, zajedno sa datumom i tokom jarenja, kao i polom i masom jareta. Najavažnije matične knjige koje se vode u kozarstvu jesu matična knjiga (list) jarca, matična knjiga (list) koze, registar jaradi, pripusni spisak i knjiga pripusnica, registar priplodnjaka i izvod iz matične knjige ili pedigre. Ovo je je zakonski propisana matična evidencija i neophodna je da bi jedno grlo bilo umatičeno i moglo da se na tržištu pojavi kao priplodni materijal. Za glavnu matičnu evidenciju odgovorni su regionalni poljoprivredni zavodi, stanice ili sadašnji naziv poljoprivredna savetodavna i stručna služba, a njih kordinira i njihov rad kontroliše Republička selekcijska služba. Jedan deo evidencije može da vodi i sam odgajivač, ali je za to neophodno da postoji ugovor sklopljen između odgajivača i nadležne poljoprivredne službe.



Odnos polova u stadu

Prilikom formiranja ili uvećanja stada (zapata) neophodno je da odgajivač okvirno zna koliko mu je priplodnjaka potrebno za zapat i s koliko će mlade jaradi raspolagati na kraju sezone jarenja. Od toga umnogome zavisi iskorišćenost smeštaja kapaciteta, plan ishrane, plasman proizvoda itd.


Ako odgajivač gaji 200 plotkinja jedne visokoproizvodne rase koza (npr.alpina ili sanska rasa) i ako se svih 200 koza pari ili osemeni tokom sezone parenja, bremenitih ili sjarenih koza nakon parenja ostaje oko 95% ili oko 190 koza. Ako je prosečna stopa bližnjenja kod plemenitih rasa oko 1,8 to znači da se na kraju sezone jarenja može očekivati oko 342 jareta. Uz prirodan odnos polova "pola-pola", može se očekivati približno jednak broj muške i ženske jaradi (171:171). Od tog broja za zamenu u vlastitom zapatu ostavlja se 20-25% najkvalitetnijih mladih i ženskih grla, odnosno oko 43 mlade kozice, dok se ostala jarad, i muška i ženska prodaje ili kao priplodna grla drugim odgajivačima ili kao tovna. Osim toga za 200 koza neophodno je da se raspolaže i sa osam jarčeva od kojih bi tri bili tzv.jarčevi probači, a pet za priplod.


Ako proizvođač raspolaže sa 50 priplodnih koza za njihovo parenje ili osemenjavanje neophodno je da ima dva priplodna jarca. Uz procenat oplodnje od 95% i stopu bližnjenja od 1,8 do 50 priplodnih koza može se očekivati oko 85 jaradi, i to oko 42 grla ženske jaradi i 42 grla muške jaradi. Od toga bi se za remont u sopstvenom zapatu iskoristilo oko 10 najkvalitetnijih ženskih grla dok bi se ostalih 75 jaradi iskoristilo ili za tov ili za prodaju drugom odgajivaču kao priplodni materijal.


Treba voditi računa o tome da će se struktura stada promeniti ako se za proizvodnju i priplod koriste manje produktivne arse, a naročito domaće. Pre svega, stopa bližnjenja kod domaćih rasa je manje nego kod plemenitih, pa će se na kraju sezone jarenja dobiti značajno manje jaradi nego da se za priplod koriste plemenite rase.




Dragan Jakovljević dipl.ing.