Krečna đubriva se upotrebljavaju za popravku kiselih i alkalnih zemljišta. U prvom slučaju izvodi se kalcizacija kiselih zemljišta primenom krečnih materijala, a u drugom primenom gipsa obavlja se supstitucija dela natrijuma jonima kalcijuma u zaslanjenim zemljištima.


Primena krečnih đubriva na kiselim zemljištima naziva se kalcizacija. Kalcizacija ima pozitivan uticaj na povećanje plodnosti kiselih zemljišta, mada ima i mišljenja da primenom ove pedomeliorativne mere, usled velike aktivacije zemljišnih hranljivih rezervi dolazi do njegovog iscrpljivanja.


- Primena krečnih đubriva na zemljištima kisele reakcije vrši neutralisanje suvišne kiselosti i povećanje pristupačnog kalcijuma neophodnog za ishranu biljaka.

- Kalcizacijom se povećava pristupačnost pojedinih biljnih hraniva u zemljištu, naročito fosfora.

- Unošenjem krečnih đubriva u zemljište poboljšava se njegova mikrobiološka aktivnost.

- Kalcifikacija povoljno utiče na fiksaciju elementarnog azota, ubrzava se mineralizacija i humifikacija organskih materija u zemljištu, pri čemu potencijalna plodnost prelazi u efektivnu.

- Smatra se da kalcifikacija utiče na poboljšanje fizičkih osobina zemljišta što olakšava obradu i proceđivanje vode kroz zemljište


Krečna đubriva koja se koriste za neutralisanje kiselih zemljišta podeljena su na prirodna i i industrijska. Prirodna krečna đubriva su : krečnjak, dolomit, lapor, negašeni kreč, a industrijska krečna đubriva su: saturacioni mulj i kalcijum silikat.



Prirodna krečna đubriva:


1) Krečnjak – sadrži 80-95% kalcijum karbonata i predstavlja najjeftiniji oblik kalcijuma za neutralizaciju kiselih zemljišta. Najbolji krečnjak je onaj koji je nastao na dnu nekadašnjih jezera, mekan je i nije potrebno sitnjenje i mlevenje. Ukoliko krečni materijal nije mekan pristupa se mlevenju i sitnjenju do finoće čestica koji je predviđen standardom. Efikasnost dejstva materjala zavisi od finoće čestica tj. finije samleven materijal ima veću efikasnost od grublje samlevenih.


2) Dolomit- sadrži 80-90% karbonata. Prema nekim istraživanjima pri upotrebi dolomita za đubrenje krompira i leguminoza postižu se bolji rezultati nego pri upotrebi drugih krečnih đubriva.


3) Lapor – je meki krečnjak koji u sastavu pored karbonata sadrži pesak i glinu.


4) Pečeni kreč( negašeni kreč) – dobija se pečenjem kalcijum karbonata na visokoj temperaturi, deluje brzo u zemljištu, ali je to skup materijal za kalcizaciju.









Industrijska krečna đubriva:


1) Saturacioni mulj – je sporedan proizvod industrije šećera,a sadržaj azota u mulju je sličan njegovom sadržaju u stajnjaku, dok je sadržaj fosfora nešto i veći. Međutim, pristupačnost ovih elemenata je manja u poređenju sa stajnjakom. Za neutralizaciju kiselih zemljišta potrebna je veća količina ovog materijala ali njegova primena nije isplativa ukoliko se lokacijski primenjuje na većoj udaljenosti od fabrike, a fabrike šećera su uglavnom locirane u područjima gde ima vrlo malo kiselih zemljišta.


2) Kalcijum silikat – predstavlja otpadni materijal železara i čeličana, ali je delovanje ovog krečnog đubriva u zemljištu sporo.



Posle unošenja krečnih đubriva u kisela zemljišta, dolazi do procesa njegovog rastvaranja pod uticajem kiselina zemljišnog rastvora. Proces rastvaranja se ubrzava ukoliko se sa primenom krečnog materijala unese i stajsko đubrivo.


Ljiljana Vuksanović