Najrasprostranjeniji način sušenja zelenog ili običnog sena je sprovođenje celokupnog procesa sušenja na zemlji. Primenjuju se uglavnom tri načina sušenja na zemlji, a to su sušenje u otkosima, u talasima i u naviljcima.



Sušenje u otkosima

Pokošena masa ostavlja se na zemlji dok se uz nekoliko prevrtanja ne osuši. Biljke padaju u debelom nerastresitom sloju zbog čega se sporo suše, postoji opasnost da pokošena masa u toku sušenja više puta pokisne, a višestruko prevrtanje dovodi do vrlo visokih gubitaka suve materije. Ležanje u otkosima produžava vreme stizanja drugih otkosa za iskorišćavanje za veći broj dana nego što je pokošena masa ležala na travnjaku. Zabeleženi su i veliki gubici sirovih proteina – do 60% količine koju je travna masa sadržala u momentu kosidbe, kao i vitamina A do 100% i vitamina B1 i B2 sa razgrađivanjem pod dejstvom sunčevih zraka do 50% prvobitnog sadržaja. Glavni gubici suve materije i smanjenje svarljivosti ustanovljeni su u lišću, dok stabljike zadržavaju količinu svarljive suve materije čak i pri nepovoljnim uslovima za sušenje.



Sušenje u talasima

U talase se sakuplja nekoliko otkosa koji se nabacuju jedan na drugi, i to obično posle provenjavanja od 6-9 časova, tako da se u talasima sprovodi dosušivanje travne mase. Period dosušivanja pri sušenju u talasima znatno se ubrzava zbog boljeg strujanja vazduha kroz rastresene nabacane slojeve pa nije potrebno prevrtanje. Na taj način se sačuva najveći deo lišća od direktnog uticaja sunca i sprečava presušivanje i pregorevanje istih čime se smanjuju gubici lomljenjem, a sačuva se i veći deo vitamina.




Sušenje u naviljcima

Slično je sušenju u talasima, s tim što se pokošena i prevrnuta masa skuplja u veće gomile, obično visine do 80 cm, u kojima se drži bez prevrtanja dok se ne osuši. Ovaj način je povoljan za sušne krajeve i za sušenje leptirnjača.



Seno prosušeno u otkosima, talasima ili naviljcima skuplja se u plastove kada sadrži oko 35% vlage, a posle 2-3 dana se dene u stogove ili kamare u kojima se čuva do upotrebe. S denjenjem se počinje kada se seno u plastovima osuši na 20-25% vlage. U jedan plast se obično sadene 0,15-0,2 t. sena, a pri sušenju u uslovima visokih temperatura 0,3-0,5 t. sena.

Sušenje na vazduhu i suncu kao način pripreme sena poslednjih godina dobija ponovo na značaju zbog visokih cena energije za rad sušnica bilo hladnim ili toplim vazduhom. Traže se metodi da se ovaj način sušenja usavrši, odnosno da se otklone veliki gubici koji su ranije bili vezani za sušenje na zemlji. Jedan od ovih metoda je baliranje sena.




Milica Popadić, dipl. ing. ratarstva i povrtarstva