Heljda je dobila ime po grčkoj reči fagus, što u prevodu znači bukva i pyros – pšenica. Njena postojbina je centralna Azija gde se koristila još 6000 g. pre nove ere, odakle se proširila na Tibet, Kinu, Japan i Evropu u koju su je preneli Saraceni u XV veku. HELjDA je tipično planinska biljka kratkog vegetacionog perioda. Uspeva na peskovitim i vlažnim područjima i na nadmorskoj visini preko 1000 m.

Ne trpi česte kiše i veliku vlagu. Zbog hranljivih semenki svrstava se među žitarice, iako botanički pripada kategoriji zeljastog povrća, mada je neki ubrajaju u voćke. Ima kratak vegetacioni period i brzo raste. Od setve do sazrevanja ima otprilike 3 meseca, zbog čega je pogodna kao predusev, jer brzim rastom prigušuje korov. U krajevima sa kraćim periodom osunčavanja pogodna je za sejanje posle mrazeva i za sazrevanje pre novih zahlađenja. Jednogodišnja je zeljasta biljka sa čvrstom, rebrastom i grubom stabljikom visine 15 – 60 cm, a na kraju vegetacije razgranata i crvenkaste boje. Donji listovi su smešteni na dugim peteljkama, a gornji su sedeći. Listovi su srcoliki, streličasti i zašiljeni.


CVETANjE HELjDE
Za razliku od drugih žitarica na zeljastoj stabljici se razvija i do 2000 krupnih i mirisnih, belih, ružičastih i crvenih cvetova.


HELjDA JE MEDONOSNA BILjKA i tu činjenicu proizvođači koriste dvojako: dovoze košnice pčela i maksimalnom oplodnjom povećavaju prinos heljde, koji ponekad može biti i do 50 % veći od prinosa koji se odvija bez pomoći pčela, odnosno, kao posledica nesigurnog oprašivanja prinos heljde zna da bude znatno manji. U nekim zemljama čak seju heljdu samo zbog meda, koji je vrlo kvalitetan i cenjen. Prinos meda po 1 hektaru iznosi i do 90 kg. Med od heljde je tamne boje a miris i ukus aromatičan.


SAZREVANjE ZRNA je postupno i počinje od donjih bočnih izdanaka. Počinje da se žanje kad je 75 % zrna zrelo da nebi došlo do jakog osipanja. Poželjno je da polje bude vlažno kako bi se lom zrna smanjio. Smatra se da žetvu treba početi kad su donji spratovi zreli a srednji u voštanoj fazi. Biljka se bere za vreme cvetanja a suši se u hladovini na prozračnom mestu.


PRINOS HELjDE u zelenoj masi je oko 15 t/ha, od čega je samo zrno 1,2 - 1,3 t/ha. U postrnom usevu, kad je druga setva u godini i pri lošim klimatskim uslovima prinos heljde zna da bude znatno manji i to od 0,50 – 1 t/ha. Kad se prima na skladištenje važni parametri kvaliteta, osim vlage,su boja i miris omotača. Sveže požnjevena heljda je svetlo zelene boje ali tokom skladištenja potamni.


ZRNO HELjDE je vrlo bogato hranljivim materijama. Najviše ima ugljenih hidrata (oko 73%), proteina (11,7%) i biljnih ulja (2,4%). Od mineralnih materija najviše ima kalijuma (448 mg) i fosfora (282 mg), zatim kalcijuma (114 mg) a nisu zanemarljive ni količine magnezijuma, natrijuma i gvožđa. Osim toga sadrži i proteine, masti, vitamine, mikroelemente:jod, cink, brom, organske kiseline i rutin, supstancu iz grupe vitamina P. Po vitaminskom sastavu sadrži gotovo sve vitamine grupe B i velike količine niacina. Energetska vrednost 100 g. jestivog dela zrna iznosi 1407 kJ ili 335 kcal. Ako ovim biohemijskim i energetskim karakteristikama dodamo i njenu laku probavljivost velika je šteta što je ova vredna namirnica zapostavljena, što se malo proizvodi i malo koristi u ishrani.




HRANLjIVA VREDNOST HELjDE

Proteini heljde su kvalitetniji od proteina ostalih žitarica a u sebi sadrže i vitamine B1 i B2, kao i vitamin P (rutin) koji je odličan za otpornost krvnih sudova. S obzirom da je medonosna biljka ima i vitamina D (gde je med tu je i vitamin D).


Heljdin čaj, takođe ima lekovita svojstva: pomaže krvnim sudovima, pospešuje memoriju, pomaže kod reumatizma, glaukoma i dijabetesa, smanjuje visok krvni pritisak, podmlađuje krvne sudove. Plod heljde, osim hranljivih sastojaka sadrži i oko 25% biljnih vlakana koja su dobra za smanjenje telesne težine.


Iako se heljda retko koristi u ishrani na našim prostorima,obiluje proteinima, antioksidansima, vitaminima B grupe i vlaknima tako da pomaže u lečenju stresa,nesanice i dijabetesa, dok čaj od njenog cveta leči bronhitis i ublažava kašalj.


Ima najveću količinu aminokiseline lizin od svih žitarica. Nedostatak ove aminokiseline izaziva usporen rast i razvoj.



O LEKOVITIM SVOJSTVIMA HELjDE

U narodnoj medicini, heljda se koristi na dva načina:

1./ kao biljni čaj od osušene biljke
2,/ kao jelo (kaša) i čaj od semenke heljde.


Poznato je i lekovito delovanje čaja od cveta heljde na disajne organe i disajne puteve (kašalj) a mešavina listova i cvetova heljde leči arterosklerozu krvnih sudova. Integralno brašno od heljde koristi se za pripremu raznih obloga u lečenju raznih kožnih nečistoća (lišajevi, ekcemi, čirevi) a u kozmetici za negu lica i za pripremu maski (piling).




PRERADA HELjDE moguća je na dva načina:

- mlevenjem oljuštenog zrna heljde
- mlevenjem celog zrna heljde


Za ljuštenje heljde postoje industrijske linije koje omogućavaju 100% ljuštenje heljde i dobijanje čistog heljdinog zrna. Ovakve linije proizvode firme PROKOP iz Češke i BUHLER iz Švajcarske. 100% oljušteno zrno heljde, dalje se melje u mlinu na kamen ili na mlinskim valjcima i koristi u pekarskoj industriji, a omotač heljde, kao sporedni proizvod, nakon sterilizacije, nalazi primenu u proizvodnji jastuka.

Neoljušteno zrno heljde, prerthodno prečišćeno, može da se melje kao celo zrno i dobija se integralno heljdino brašno koje takođe nalazi u pekarskoj industriji i proizvodnji testenine.

Na tržištu se heljdino brašno u maloprodaji prodaje za 2,8-3,2 evra po kilogramu. To je stimulativna cena da bi proizvođači ostvarili ekonomski efekat. Značajno je da heljda predstavlja zdravstveno poželjan proizvod, a potrošači sve veću pažnju poklanjaju zdravstvenoj ispravnosti proizvoda.




Tekst preuzet sa http://www.agroinfotel.net//