Kvinoa, kinoa (Chenopodium quinoa L.) raste u Andima na visinama preko 4000 m, na području Perua, Čilea i Bolivije još pre 5000 godina. Stare civilizacije Inka smatrale su je svetom hranom. Danas se kultiviše i u Koloradu i dr. Kvinoa u biti nije žitarica, nego semena biljka koja je srodna spanaću. Najčešće dostupna vrsta kvinoje je žute boje, a postoje još i: narandžasta, roze, crvena, crna i ljubičasta.


Osušene semenke (zrna) su male (1-3 mm) ,boje slonovače, izgledom i ukusom liče na žitarice. Visokoproteinska je autohtona žitarica, koristi se isto kao i žitarice. Hranljivija je od svih drugih žitarica, blagog je ukusa, meke teksture i lako se kombinuje sa drugim jelima (slatko i slano). 100 g kvinoe ima 360 kalorije. Sadrži 14,65 g proteina, 42,04 g ugljenih hidrata i 14,76 g masti. Ne sadrži gluten niti holesterol. Od minerala sadrži: magnezujum, fosfor, kalijum, natrijum, cink, gvožđe, mangan, bakar, zatim vitamine A, grupu B kompleksa, C, E i mnogo dijetalnih vlakana (12,93 g).

Sadrži svih devet esencijalnih aminokiselina (najviše lizina) i smatra se najboljim izvorom biljnih proteina. Najveći deo njenih ulja je polinezasićen, tako da obezbeđuje esencijalne masne kiseline. Osim semenki i listovi kvinoe se koriste za jelo, imaju ukus sličan cpanaću ili blitvi. Kvinoa se koristi slično kao pirinač, prilog ili dodatak varivima, supama i melje se u brašno i koristi za beskvasni hleb.



Obično se kuva umesto pirinča, za jutarnje kaše (kuvana u vodi i začinjena voćnim sokom), kao dodatak čorbama i hlebnom testu, pasulju ili jelima od mesa, za biskvite, za punjenje povrća i sl.

Koristi se i u obliku salata sa dodatkom mahunarki sa naseckanim povrćem. Može se kombinovati i sa integralnim pirinčem. Brzo klija pa se klice dodaju salatama. Klice kvinoe se koriste i kao ukusan dodatak sendvičima.


Lekovita svojstva: povoljan odnos masti, minerala i vitamina je preventiva za obolele od srca, krvnih sudova i dijabetes, za migrenu, regulaciju probave i deluje laksativno. Ima antioksidativno svojstvo jer sadrži mangan i bakar.



Kontraindikacije: brašno se upotrebljava samo u malim količinama, jer sadrži gorku supstancu saponin.


Kod nas uspeva njen rođak brašnjenik ili divlji spanać (Chenopodium bonus-henricus L.). Ova lisnata biljka je ukusna i zdrava.





Tekst preuzet sa http://http://www.bezgluten.net/