Postoje različite vrste pšenica, zavisno o broju hromozoma unutar njihovih ćelija. Nakon pirinča, pšenica je najšire upotrebljavana žitarica na svetu. Integralno zrno pšenice je jedan od najboljih izvora primarnih belančevina, a takođe sadrži i esencijalne minerale (P, Mg, Ca, Fe) i vitamine (provitamin A, vitamine B kompleksa, E, D i K) u značajnim količinama. Zapravo, svaki deo pšeničnog zrna ima svoje vlastite kvalitete.



Pšenične posije koje dobijamo iz ovojnice razlikuju se od posija ostalog zrnevlja po tome što su bogate vlaknima neprobavljivim, a sadrže malo masnoća, te mnoge vitamine, naročito iz B grupe. S druge strane, u klici je procenat masnoća puno veći -12%, u njoj se nalaze i znatne količine vitamina E, te šećeri: saharoza i maltoza.

Endosperm pšeničnog zrna se sastoji od skrobnih zrnaca i belančevina, i upravo sastav tih belančevina je najvažniji kod određivanja pekarskog kvaliteta pšeničnog brašna.

Iz svega ovoga vidi se kako intergalno zrno pšenice ima izuzetnu prehrambenu vrednost, no nažalost, danas je gastronomski atraktivan potpuno osiromašen pšenični proizvod-belo brašno, u kojemu su usitnjeni i izbeljeni najmanje vredni delovi zrna, a odstranjeno je najvažnije (ovojnica, mekinje i klica ).