Krupnik, Dinkel ili Pir je jedna od najstarijih poznatih vrsta žitarica, pominje se čak i u Starom zavetu (Izlazak 9, 32 i Ezehiel 4,9). Potiče iz Azije. Budući da uspeva na većim visinama, početkom ovog veka počeo se uzgajati i na Alpima (u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj).



Veoma je sličan pšenici, tako da se i sastav njegovih hranljivih materija u tabelama izračunava iz pšenice, zavisno o poreklu i načinu uzgoja. Da bi ga čovek mogao koristiti za ishranu, mora se oljuštiti, kao i ječam, tako da jednom oljušteno zrno više ne može da proklija.



Krupnik je veoma otporno zrno i ne zahteva veštačka đubriva ili insekticide, a uz to, tvrda ljuska štiti zrno od vazdušnih zagađenja pa je pogodan za biološki uzgoj.






Od krupnika se mogu pripremati različita jela, a može se peći i poseban hleb, koji je, međutim, puno bolji ako se kombinuje i sa brašnima drugih žitarica . Smatra se da je to hranjiviji i vredniji hleb od pšeničnog.





Zanimljivo je da neki bolesnici koji su alergični na gluten iz ostalih žitarica podnose krupnikovo brašno, iako i ono sadrži jednu slabiju vrstu glutena. Osim toga, ljudi koji su alergični na ostale komponente pšenice takođe ponekad tolerišu krupnik, no, u tom slučaju treba paziti da se koristi čista kultura krupnika.


Zrno krupnika sadrži vredne aminokiseline u odličnom sastavu, ugljene hidrate, masti, vitamine V grupe i vitamin E i K, te mnogobrojne minerale (gvožđe, fosfor, kalcijum, magnezijum, i mnoge druge).



Ova je žitarica lako svarljiva, tako da je dobra za ishranu bolesnika i rekonvalescenta, te za ishranu dece i starijih osoba.