Heljda je dobar predusev, ima veliki agrotehnički značaj, brzo raste i guši korove, usvaja iz zemljišta teško rastvorljiva jedinjenja fosfora. Zavisno od sorte i uslova uspevanja dužina vegetacionog perioda heljde je 50-120 dana.

Pri povoljnim uslovima klija 2-4 dana posle setve, 6-7 dana posle nicanja pojavljuje se prvi stalni list, cvetanje počinje 20-30 dana nakon nicanja. Otvaranje cvetova jedne cvasti traje 15-25 dana, a cele biljke 30-60 dana. Cvetanje i formiranje ploda odvijaju se istovremeno. Prvi plodovi sazrevaju 25-30 dana posle početka cvetanja.

Minimalna temperatura za klijanje i nicanje heljde je 4 °C. Veoma je osetljiva na mrazeve (na -2 °C propada). Optimalne temperature za razvoj su 13-25, a za cvetanje 17-19 °C. Potrebe za vodom su velike, naročito u periodu cvetanje-nalivanje plodova.


Heljda nema naročitih zahteva prema predusevu, ali najviše joj odgovaraju jednogodišnje leguminoze, korenasto-krtolaste biljke i ozima žita. Ne preporučuje se gajenje u monokulturi. Dobar je predusev drugim ratarskim kulturama.



Heljda veoma dobro koristi hraniva data direktno, kao i ona data za predusev, a naročito dobro reaguje na unošenje stajnjaka. Najbolje je đubriva unositi pod osnovnu obradu, a prihranjivanje u fazi masovnog cvetanja.

Setva se obavlja kada se zemljište na 10 cm dubine zagreje do 15 °C, odnosno kada prođe opasnost od mrazeva. Seje se uskoredo, žitnim sejalicama na 12,5 cm ili širokoredo, na 45-50 cm. Dubina setve je 4-6 cm.


Od mera nege primenjuje se valjanje posle setve. Kod širokorede setve obavlja se i međuredna kultivacija (1-2 puta). Poželjno je obaviti i dopunsko oprašivanje pomoću pčela ili pomoću zategnutog kanapa koji se povlači po usevu u vreme cvetanja. Najbolje vreme žetve je kada je oko 2/3 zrna dobilo mrku boju.




Suzana Rašić