Obični lanolik (Camelina sativa) je cvetnica iz porodice kupusnjača. Poznat je još po nazivima bolji ili divlji lan, sibirski lan, a na engleskom: gold of pleasure ili "zlato užitka". Sinonimi za lanolik su još i nemački susam i sibirska uljarica.

Lanolik je jednogodišnja ozima biljka poreklom iz Evrope i srednje Azije, a najviše se gaji na evropskom kontinentu i u Severnoj Americi. Sredinom 20. veka u većini evropskih zemalja, osim u Rusiji, gde je i dalje važna uljarica, lanolik je postepeno zamenjen drugim uljaricama, prvenstveno uljanom repicom i suncokretom, čija ulja imaju daleko manju količinu omega-3 masnih kiselina. Glavni razlog za njihovo gajenje je to što ulja uljane repice i suncokreta lakše hidrogenizuju, a to ih čini jednostavnijim za korišćenje u savremenoj prehrambenoj industriji.

Ipak, danas dolazi do većeg zanimanja za lanolik i njegovo odlično seme zbog izvrsnog ulja i mogućnosti ekološke proizvodnje, otpornosti na parazite, te zbog niskih nutritivnih zahteva. Lanoliku je potrebno svega 85-100 dana od setve do žetve. To ga svrstava u brzorastuće kulture. Tradicionalno se gaji za proizvodnju biljnih ulja i hrane za životinje. Odlikuje se jednostavnim zahtevima prema zemljištu, hranivu, temperaturi i padavinama, pa na taj način ukazuje na moguću uspešnu proizvodnju i na našem podneblju, naročito tokom letnjih meseci.

Lanolik se može gajiti u brdsko-planinskim predelima, na visinama do 1.400 metara. Ne postavlja velike zahteve u pogledu klime jer visoke temperature, u periodu cvetanja, ne utiču bitno na proizvodnju. Dobro raste u umerenim temperaturama. Može uspešno da se gaji i u sušnim područjima. Zbog kratkog perioda vegetacije uzgajivači nastoje da izbegnu sušu u najtežem delu vegetacije.



Lanolik nema velike zahteve ni prema zemljištu. Uspeva dobro čak i na lakim, peščanim zemljištima, siromašnim hranljivim materijama. Ipak, ne raste dobro na teškim glinenim zemljištima, a nisu pogodna niti močvarna zemljišta. Ova biljka može da se koristi kao usev u plodoredu sa pšenicom.

Obični lanolik daje prinos između 730 i 1.460 kg/ha u područjima sa manje od 400 l/m² padavina godišnje. Razvija glatke ili dlakave stabljike koje postaju bujne kod dozrevanja i dostižu visinu 25-100 cm. Listovi imaju oblik strelice, dugi su 5-6 cm, sa glatkim ivicama. Svaka stabljika ima mnogo sitnih žutih cvetića od kojih svaki ima 4 latice. Semenke su kruškastog oblika, narandžaste ili smeđe, a nastaju samooplodnjom, ali i oprašivanjem koje obavljaju insekti.

Lanolik se seje na dubinu 0,6-1 cm. Idealan međuredni razmak, s obzirom na prinos, ekonomičnost potrošnje semenskog materijala i kontrolu korova je 15,2 cm, pri čemu se na taj način koristi 3,62 kg/ha. Setva se obavlja krajem aprila pri povoljnim vremenskim uslovima. Pod povoljnim vremenskim uslovima podrazumevaju se uslovi prilikom kojih je moguće obavljati mašinski setvu. Zemljište ne sme da bude previše vlažno jer se u tom slučaju blato zadržava na baterijama sejalice, setva se ne odvija ravnomerno, a znatno je veće i sabijanje zemlje pri prolasku mehanizacije.

Semenke lanolika su vrlo male. Daju ulje zlatne boje, delikatnog ukusa, poput lešnika, koje sadrži do 45% omega-3 alfa-linolenske kiseline (ALA). Osim vrednih omega-3 masnih kiselina, ovo ulje bogato je snažnim antioksidansima, naročito tokoferolom. Koristi se u kozmetici, ljudskoj ishrani i industriji. Lanolikovo ulje poseduje pigmentna svojstva, pa se koristi u industriji boja i lakova. Takođe se koristi u industriji sapuna, kao hrana za životinje, organsko đubrivo i kao sirovina za bio-goriva.

Ulje se dobija hladnim postupkom mehaničkog ceđenja semenki podlanka. Ono je jedan od najboljih prirodnih izvora nezasićenih masnih kiselina. Ulje lanolika, poznato i kao ulje boljeg lana efikasna je zamena za lan. Ulje lanolika je po sastavu esencijalnih masnih kiselina gotovo identično ulju lana, ali prednost mu je mnogo veća stabilnost.


Renata Dragović

Tekst preuzet sa https://www.agroklub.com/