Zob se koristi u zrnu, kao prekrupa u ishrani životinja, sama ili pomešana sa drugim žitaricama. Stoci se može davati zob u zelenom stanju, sama ili pomešana sa leguminozama ili grahoricama. Stoka vrlo rado jede zob u zelenom stanju jer je mekana i sočna, pa se zbog toga gazdinstvima koja poseduju stoku, prvenstveno konje, preporučuje njeno gajenje. Slama zobi može da posluži kao prostirka.

Nekada se zob koristila za proizvodnju hleba, ali sa porastom standarda danas se koristi za proizvodnju prehrambenih proizvoda koji imaju visoku hranljivu vrednost poput zobenih pahuljica, flekica, griza i brašna koje služi za razne namene.

Zob ima velike potrebe za vodom. Dobro podnosi kisela zemljišta (pH 4 - 5). S obzirom na to da kiselih zemljišta ima dosta, setvom zobi takva zemljišta je moguće iskoristiti. Današnje sorte mogu dati prinose i do 5 t/ha.

Budući da zob uspeva na različitim tipovima zemljišta, uz uslov da ima dovoljno vlage, velike su mogućnosti prilagođavanja zobi bilo kojoj kulturi koja joj prethodi. Zbog vrlo razvijenog korenovog sistema velike usisne moći, ona može da koristi hraniva koja pretkultura nije iskoristila, pa u plodoredu dolazi na poslednje mesto. Ipak, najbolje pretkulture za zob su detelinsko-travne smese, zrnaste mahunarke, uljana repica, okopavine i druge krmne kulture. Žitarice nisu dobra pretkultura za zob jer imaju zajedničke štetočine i bolesti.

Osnovnu obradu zemljišta za ozimu zob, odnosno oranje, treba obaviti 2 - 3 nedelje pre setve i to na dubinu 10 - 15 cm. Predsetvenu obradu zemljišta treba obaviti tako da se priključnim mašinama (setvospremač, drljača, štrigl) pređe dva puta da bi se uništili korovi. Dopunska obrada je 7 - 10 dana nakon oranja, a zatim je potrebno ponoviti prohod nakon 10 dana, odnosno 2 - 3 dana pre setve useva. Ovim načinom dopunske obrade deluje se na provociranje korova, koji se tada ponovnim prolaskom mašine uništavaju i tako se usevu omogućava pravilan rast. Za jaru zob postupak je isti, samo kod nje pomenute radnje treba obaviti pre setve.



S obzirom na to da je reč o eko proizvodnji, đubrenje zobi treba obaviti đubrivima organskog porekla kao što su stajska đubriva, komposti, osoka i gnojovka. Osnovno đubrenje potrebno je obaviti pre setve i to čvrstim stajskim đubrivom ili kompostima, tako da se đubrivo razbaca površinski i odmah zaore ili zatanjira u zemljište da ne bi došlo do isparavanja hraniva.

Prihrana zobi obavlja se osokom ili gnojovkom kada je usev u fazi bokorenja. Ukoliko ima dovoljno đubriva na raspolaganju, zob se može prihraniti i drugi put, kada je usev u fazi vlatanja (40 cm visine). Količina čvrstog đubriva u osnovnom đubrenju iznosi 15 - 20 t/ha. Količina osoke za jedno prihranjivanje treba da iznosi 15.000 - 20.000 l/ha. Osoka obavezno mora biti razređena sa vodom u razmeri 1 deo osoke sa 2 - 3 dela vode, da ne bi došlo do opekotina biljaka. Đubrenje osokom treba obaviti pomoću cisterne, po oblačnom vremenu, rano ujutro ili uveče, da ne bi došlo do gubitaka hraniva isparavanjem.

Setva ozime zobi se obavlja krajem septembra. Mora se voditi računa o tome da se zob ne poseje prerano da u zimu ne bi ušla prebujna i tako izmrzla. S druge strane, nije dobro da se ona poseje ni prekasno jer će se slabo bokoriti, nedovoljno se razviti i loše pripremljena ući u zimu. Sve to će smanjiti otpornost na niske temperature. Jaru zob treba posejati sredinom marta ili malo kasnije, ali tada treba računati na smanjen rod. Kasnijom setvom zobi može se očekivati jači napad bolesti i štetočina.

Setva zobi obavlja se uskorednom sejalicom na međuredni razmak 10 - 12 cm. Neki ekološki proizvođači setvu obavljaju na širi međuredni razmak od 17 cm. Ukoliko se seje na taj razmak, tada se može obaviti i međuredna kultivacija zobi u fazi bokorenja. Na taj način se dobija bitka protiv korova. Za takvu vrstu setve moraju da postoje odgovarajuće mašine.

Dubina setve, kao i kod većine strnih žitarica, je 2 - 3 cm. Količina semena se temelji na potrebnom broju biljaka po m², koji treba da bude oko 500. Dakle, po hektaru treba posejati 200 - 230 kg zobi. Za setvu se koristi sertifikovano seme iz ekološkog uzgoja ili sopstveno seme koje treba dobro pregledati i od kontrolnog tela tražiti odobrenje za njegovu upotrebu. Količinu je obavezno potrebno povećati za 20 %, a za isto toliko se povećava i ukoliko se kasni sa setvom.

Zob je vrlo pogodna za setvu sa drugim kulturama. Tako se na primer, setva zobi sa stočnim graškom može kositi na zeleno, zatim sušiti za seno i kombajnirati za zrno. Takvim načinom setve na jednom polju imamo dve kulture, štedeći kasnije vreme pri pravljenju smesa za ishranu stoke. Za takav tip setve potrebno je oko 120 kg semena zobi i oko 100 kg semena graška. Osim graška, mogu se koristiti grahorica i druge leguminoze.

Indirektne mere borbe protiv korova uključuju pravilan plodored (okopavine, detelinsko-travne smese i drugo), dva puta dopunsku obradu zemljišta pre setve (štrigl, drljača, setvospremač), te pravovremenu setvu kvalitetnim semenom. Ukoliko je setva obavljena na međuredni razmak 10 - 12 cm, tada nakon nicanja useva korovi mogu da se unište jedino perastom drljačom koja ima tanke fleksibilne šiljke dužine 40 - 50 cm. U tom slučaju se može, ukoliko je potrebno, ići 2 - 3 puta sve do faze metličanja zobi. Uloga ovog priključka je da u usevu čupka korovčiće do 2 cm dužine i tako onemogući njihov rast.




Ukoliko je setva obavljena na međuredni razmak od 17 cm, tada se za uništavanje korova, osim peraste drljače, može koristiti i kultivator za strne žitarice, koji svojim motičicama korove uništava međuredno. Kultivatorom treba raditi vrlo pažljivo da usev zobi zbog uskih redova ne bi bio uništen. Kultivacija zobi se obavlja kada je usev u fazi bokorenja.

Indirektne mere zaštite uključuju pravilan plodored, izbor povoljne sorte (otpornost, prilagodljivost), optimalan sklop biljaka po jedinici površine, umereno i pravilno đubrenje i pravovremenu setvu. U slučaju pojave balca (leme), suzbijanje se vrlo uspešno obavlja zaprašivanjem zahvaćenog dela krečom.

Zob je kultura sklona osipanju pa stoga treba pogoditi pravi trenutak žetve da ne bi došlo do krunjenja. Ukoliko su ispunjeni svi agrotehnički uslovi i nije došlo do napada bolesti ili štetočina, te ukoliko su vremenske prilike bile zadovoljavajuće, rod zobi može da iznosi 4 - 4,5 t/ha.



Renata Dragović

Tekst preuzet sa http://www.agroklub.rs/