Kao što znamo, ( ili treba da znamo ukoliko se bavimo zemljoradnjom na bilo koji način ) najkvalitetnija zemlja- to je černozem, crnica. Što god posadiš- sve raste kao iz kvasca, ali takve zemlje je veoma malo, ( najviše je ima u Ukrajini, Ukrajia je prodaje Švedskoj po 5 eura za tonu).

Većina baštovana ima, u svojoj bašti, glinu. Za neki dobar prinos baš i nije nešto. I šta da radimo? Izlaz je samo jedan- popraviti tlo. Da li je to moguće?


Postoje razni metodi, ali naj jednostavniji je ovaj- iskopamo ašovom, lopatom, ne predebeli sloj zemlje, odmah ga bacimo u vazduh i sačekamo na lopatu. Ukoliko se zemlja raspe na sitne delove- imali ste sreću! Baš tako se ponaša plodna crnica, černozem, takozvani. Takva zemlja se ne lepi u nju slobodno ulazi i voda i vazduh, koji su neophodni za razvoj biljke. Ukoliko vam se na lopatu vratila takva "lepinja" kakvu ste i bacili u vazduh-to je glina. U takvu zemlju teško prodire i voda i vazduh, teško se zagreva,voda pliva na površini ili se stvara pokorica. Zato je takvu zemlju potrebno popraviti.


Glinu možemo promeniti, ispraviti dodacima, koji su dostupni svakom baštovanu.

1.Pregoreo stajnjak ( EM-kompost).
Unosimo ga pod zemlju, u jesen ili proleće. Norma 1,5-2 vedra na 1m². Te polijemo rastvorom Bajkala EM-1 1:100, 5 l. na 1m². Ali ne dublje od 10-12 cm. To je jedna trećina ašova. U tom slučaju đubrivo će se brže pretvoriti u humus i stvoriće zemlju rastresitom. Ukoliko ga zakopamo dublje- postaće mrtva beskorisna glina. Najkvalitetnije đubrivo za popravku gline je konjsko ili ovčije.


2. Odležana piljevina
To je odličan rastresač gline. Norma je -1 vedro na 1m². Piljevina ima jedan nedostatak- ona uvlači u sebe azot te zbog toga biljke gladuju. Da do toga ne bi došlo, pre unosa u zemlju treba je namočiti u rastvoru koprive na 24 sata, ko voli hemiju može i 1 čaša ureje na 10 litara vode ( dovoljno za 3 vedra piljevine) Bajkal EM-1 ubrzava raskroj piljevine. Sveža piljevina nije za upotrebu- ispušta za biljke štetne smole i podkiseljava zemlju.


3. Rečni pesak.
Organika odlično popravlja zemlju ali dugo. Zato je zajedno sa njom obavezno unositi pesak- on rastresa zemlju odmah. Norma- 1 vedro na 1m². Nije baš lako ovo odraditi ali je zato vrlo efikasno. Da bi popravili glinastu zemlju u kvalitetnu, potrebno je unositi bar jednom godišnje organiku i pesak 5 godina. Posle toga će se pojaviti plodni sloj debljine 15-18 cm. A ako unošenje radite i dalje, plodni sloj će biti sve deblji i deblji.





4. Siderati.
Ukoliko odmah posle skidanja ranog povrća ili krompira posejete viku, lupinu ili faceliju, a sredinom oktobra ih ploskorezom ili tanjiračom porežete i izmešate sa zemljom, vać u proleće ćete imati mnogo bolju zemlju nego pre toga. Takav efekat daje i ozima raž ukoliko je posejete nakasnije do 15 septembra a prekopate u martu. Te polijete Bajkalom EM-1. Na glinastoj zemlji ne sme biti ni jedna grudvica na kojoj nešto nije posejano. Sva slobodna mesta možemo, posejati pokrivačima tla, ( bela detelina naprimer) Pokrivač ne dozvoljava da se stvori pokorica posle kiše.


5. Kišne gliste.
Da bi ubrzali efekat unasa organike, peska i sejanja siderata, gajite na vašoj zemlji kišne gliste. Gliste su neumorni radnici! Celodnevno kopaju kanale kroz koje ulazi voda i vazduh, gliste kroz sebe propuštaju ostatke biljaka i tako još više obogaćuju zemlju


Postoje i takva zemljišta, glina se toliko stvrdne.da jedva i ašov zabodete u nju. Tu stajnjaka, peska i piljevine neće biti dovoljno. Zato u prvoj godini zakopavajte slamu, sitnije granje,usitnjenu koru drveta drobljenu ciglu ili crep. Polivajte Bajkalom EM-1. Taj materijal će vam dati šupljikavu strukturu zemljišta, zemlja će se napuniti vazduhom pa možete očekivati već u drugoj godini mnogo plodniju zemlju nego do tad.




Jovan Drobnjak