Konoplja (lat: Cannabis) je jednogodišnja biljka iz roda skrivenosemenica koja uključuje više varijeteta (odnosno vrsta). Veruje se da je poreklom iz Centralne Azije, Kine i severo-zapada Himalaja, i već vekovima se koristi u industrijske, medicinske, duhovne i uživalačke svrhe. Nastala je od divlje konoplje koja je prevedena u kulturnu biljku. Ne ograničavaju je klimatski uslovi jer se izvanredno dobro prilagođava tlu i klimi menjanjem svojih morfoloških i fizioloških osobina.


Po botaničkoj podeli postoje:

1. Cannabis sativa - gajena (industrijska) konoplja
2. Cannabis indica - indijska konoplja
3. Cannabis rudelaris - divlja konoplja


Konoplja koja služi za industrijsku upotebu se naziva industrijska konoplja. Ona se koristi u industriji radi izrade konopaca, tkanine, platna, hartije, odeće, goriva, građevinskih materijala, itd. Odlikuje se veoma niskim nivoom glavnog opojnog sastojka, THC-a ( ispod 0.3%). Konopljino seme ima više od 30 % ulja, pa se od njega dobija ulje, koje se može upotrebljavati u ljudskoj ishrani. Drvenasti deo stabljike konoplje iskorišćava se za izradu papira (papir za cigarete, vrednosnog papira, papira za Bibliju, masnog papira, posebnog papira za slikarstvo, izolacijske trake za električne kondenzatore, posebnog netkanog papira, papira za filtere, filteri za kafu i vrećice za čaj).


Stabljika konoplje je uspravna, u početku nežna i zeljasta, a kasnije očvrsne, tj. odrveni. Intezivne je zelene boje, pokrivena čekinjastim dlačicama koje kasnije otpadaju i ostavljaju vidljive ožiljke. Šuplja je, podeljena na nodije (kolenca) i internodije (međukolenca). Visina stabljike kreće se od 50 cm do 6 m, a zavisi od područja gde se gaji, tipu tla, agrotehnici i uslovima gajenja. Korenov sastav je vretenast i čini gustu podzemnu mrežu. Može prodirati u dubinu tla i do 2 m, a u širinu do 1,5 m. Konoplja je dvodomna biljka, što znači da se muški cvetovi nalaze na muškim, a ženski na ženskim biljkama. Cvetovi su smešteni na vrhovima stabljike i bočnih grana, imaju duže cvetne peteljke, pa muške biljke imaju rahlije postavljene cvetove u obliku grozda. Ženski cvetovi nemaju peteljke, oni su sedeći. Plod je dvokrilni orašac, okruglasto-jajolikog oblika, spljošten, tamno zelene boje, smeđezelen, ili srebrnasto-siv sa primesama crne.

Optimalna temperatura za intezivan vegetativan rast konoplje iznosi oko 20 °C. Konoplja može izdržati niske temperature do -4 °C. Ima velike potrebe za vodom. Za vreme vegetacije potrebno je 250-300mm padavina. Pravilnom gustoćom sklopa i rasporedom biljaka osigurava se najbolje korišćenje svetlosti, jer je konoplja biljka kratkog dana.Najbolje uspeva na izrazito plodnom, duboko uzoranom, i hranljivim materijama bogatom zemljištu,tako da kvalitetne stabljike nije moguće gajiti bez izdašnijeg djubrenja. Moguća kombinacija đubriva je 400 kg/ha 15+15+15 + 250 kg/ha KAN.



U slučaju racionalnog đubrenja, treba voditi računa o dobroj snabdevenosti zemljišta azotom. Najbolje predkulture za konoplju su okopavine đubrene stajskim đubrivom (krompir, šećerna repa), strne žitarice, kukuruz i zrnaste mahunarke. Konoplja je jara kultura, pa se za nju tlo obrađuje po sistemu obrade tla za jare kulture. Optimalno vreme setve je od polovine aprila do početka maja. Dubina setve je 3 – 4 cm a međuredni razmak treba da iznosi 70 cm.

Setva se obavlja pneumatskom sejačicom sa setvenom normom 2,5 – 3 kg/ha. Konačno rastojanje između biljaka u redu treba da bude 25 – 28 cm. Potrebno je izvršiti najmanje dve međuredne obrade. Prvu u fazi tri para listova, a drugu kad usev postigne visinu koja još dozvoljava ulazak mehanizacije. Istovremeno sa prvom međurednom obradom obaviti ručno okopavanje redova i uspostaviti konačan sklop biljaka. Posle setve i u početnom delu vegetacije važno je obezbediti čisto zemljište primenom herbicida i mehaničke obrade. U drugom delu vegetacije vegetativna masa biljaka funkcioniše kao ekološki herbicid. Potrebno je ručno odstraniti muške biljke radi stvaranja većeg prostora za ženske biljke u cilju formiranja što većeg prinosa semena.

Muške biljke treba odstraniti što pre od trenutka, kada se mogu prepoznati. Semensku konoplju ne treba štititi od štetočina i bolesti. Vreme žetve je krajem septembra, kada pri trešenju seme na vršnom delu cvasti počinje otpadati. Žetva se sastoji od košenja, sušenja i vršaja. Košenje se vrši ručno ili adaptiranom travokosačicom. Pokošenu masu treba ručno odlagati u obliku riblje kosti sa vrhom biljaka okrenutim nagore, radi efikasnog dozrevanja i sušenja semena. Pokošena konoplja se u zavisnosti od vremenskih prilika suši na parceli 3 – 4 dana. Vršenje semena se radi ručno. Seme treba što pre očistiti propuštanjem kroz žitni kombajn ili pomoću vetrenjače. Takođe vlakno iz konoplje može se odvajati fizičkim, mehaničkim, hemijskim i biološkim putem.




Tekst preuzet sa http://www.agropress.org.rs/