U glodare ubrajamo mnogobrojne male sisare koji se odlikuju karakterističnim jakim i oštrim zubima, sekutićima. Od svih štetnih glodara, poljoprivrednim usevima najviše štete čine voluharice, hrčak, zečevi, poljski i šumski miš, veverice, slepo kuče i dr. Glodari žive u širokom arealu i uvek u blizini čoveka. Veoma su adaptivni, visoke plodnosti i veoma proždrljivi. Prvenstveno žive na zemlji, pod zemljom ali i na drveću. Smatra se da su miš i pacov vektori prenosa preko 40 različitih vrsta vrlo zaraznih bolesti čoveka. U cilju suzbijanja glodara primenjuju se preventivne, mehaničke i hemijske mere.

Efikasna kontrola brojnosti glodara je stalni zadatak kako u prevenciji velikih materijalnih šteta tako i u zaštiti zdravlja ljudi i životinja. Prilikom hemijskog suzbijanja glodara veoma je važno vreme tretiranja. Protiv voluharice i poljskog miša treba delovati u toku leta i jeseni. Za smanjenje populacije glodara važno je i preventivno delovanje. Ako se tokom zime opaze štete od glodara, rodenticidima treba suzbijati tzv. inicijalne populacije. To su zimske populacije iz kojih se razvijaju prvi prolećni naraštaji.


U godinama povoljnih klimatskih uslova (dugi periodi sa visokim temperaturama i malim količinama padavina), dolazi do prenamnoženja glodara na poljoprivrednim površinama. U tim uslovima najčešće se javljaju Microtus arvalis, poljska voluharica i poljski miševi, Apodemus spp. Smatra se da i redukovana upotreba agrotehničkih mera: oranje, tanjiranje, navodnjavanje, kultivacija zemljišta, budući da remete svakodnevnu aktivnost u životu glodara na izvestan način doprinose njihovoj brojnosti.

Poljska voluharica je izuzetno plodna, većinom glođe koru stabla blizu zemlje, a ponekad se penje na voćku. Hrani se ozimim usevima a aktivna je i ispod snega. U vreme jakog napada po metru kvadratnom se nalazi jedna ili više aktivnih rupa (rupe uglačanih rubova). Za razliku od poljske, vodena voluharica je većih dimenzija i skuplja hranu za zimu. Najveće štete čini u proleće i zimi. Hrani se korenjem voćaka i vinove loze, posebno mladih nasada. Karakterističan je izgled napadnutih biljaka, kržljava voćka, malih listova koji venu i suše se, lako se vadi iz zemlje. Ova voluharica se često sreće u zatravljenim voćnjacima i vinogradima.

Sredstva za trovanje glodara su rodenticidi, većinom na bazi bromadilona, hlorfacinona (komercijalni nazivi proizvoda: FACIRON ULjNI KONCENTRAT, FACIRON FORTE MAMAC, BRODISAN-A, RATIMOR PELETE, BRODILON PELETE, HEMUS MAMAK AB i dr.). Pre stavljanja mamaka u aktivne rupe, potrebno ih je proveriti. To se čini njihovim zatrpavanjem, sutradan su neke od njih ponovo otvorene, što znači da su nastanjene.




U ekstremnim slučajevima velikih količina padavina i poplavljenih velikih poljoprivrednih površina, dolazi do povećanja nivoa podzemnih voda i smanjenja brojnosti glodara ali i do masovne migracije hrčka, Cricetus cricetus na suvlja područja i njegovog ranijeg buđenja. Najezda hrčaka može da umanji prinos i do 30%. Pažljivom posmatraču useva, neće promaći „ostrva“ bez useva koja svojom aktivnošću pravi hrčak koji vadi zrno u blizini rupe u kojoj stanuje. Takođe, oštećuje koren biljaka i otvara put gljivičnim oboljenjima. Individualni proizvođači se protiv ove štetočine bore vodom, ali to nije dovoljno efikasna mera. Za sada, najbolji način je upotreba gasnih tableta na bazi cink-fosfida, koje se ubacuju u rupe koje se potom zatvore i na taj način štite druge životinje koja nisu ciljna grupa. Cink-fosfid je u prvoj grupi otrova i ne može se naći u slobodnoj prodaji.

Pored navedenih glodara, velike štetočine su i poljski miš i zec. Ovaj miš velike štete čini u rastilu gde napada sadnice jabuke, donje delove stabla i pliće delove žila. Eskalaciji broja poljskih miševa pogoduju neobrađena i zakorovljena zemljišta. Odlikuje ga visoka plodnost, tokom godine ostavi i nekoliko stotina potomaka. Suzbijaju se upotrebom mamaka od zrna pšenice, ječma ili sitno isečenim plodovima jabuke zatrovanim cink-fosfidom.


Zec je najkrupniji glodar naših krajeva. Najveću štetu nanosi jabučnjaku tokom zime. Meta njegovog napada je često sorta jabuke ajdared. Zaštita od zečeva se svodi na mehaničku i malim delom na hemijsku. Bitno je stablo omotati nekim materijalom poput zaštitne rešetkaste žice ukopane oko stabla da se zec ne bi mogao podvući, visine od 150 cm da je zec ne može preskočiti ni kad padne sneg. Zaštićivanje stabla može biti i perforiranim folijama, jutenim vrećama, stabljikama suncokreta i kukuruza i dr. Preparati za prskanje za osnovu imaju riblje ulje, čiji miris zečevi ne podnose.


Za razliku od konvencionalnih načina borbe protiv glodara, pesticidima, u svetu a i kod nas sve više se govori o organskoj poljoprivredi. Vinogradar u dolini Napa, Kalifornija, Stiv Henig je među prvima u SAD-u počeo s organskim vinogradarstvom i primenom metoda održive poljoprivredne proizvodnje, što podrazumeva radikalno smanjenje antropološkog negativnog uticaja na prirodu, odnosno upotrebe hemijskih sredstava u zaštiti od bolesti i štetočina. Henig je jedan od 375 vinogradara, koji na svojih 40 hektara vinograda primenjuje principe organskog vinogradarstva. Izvan spoljnih rubova svog vinograda posadio je guste redove glodarima privlačnih biljaka, tzv."eko-koridore" čime im pruža mogućnost da se dobro "ugoste" umesto da napadaju vinovu lozu. Henig na području svog vinograda stvara i uslove za ptičji habitat, jer se hrane sitnim glodarima i insektima. Ovaj dovitljivi vinogradar koristi i šišmiše, koji, preuzimaju noćnu smenu u vinogradu. Noću mu još pomažu i sove, one godišnje pojedu oko hiljadu glodara, a preko dana u akciji su i kobci. Da bi se takva biološka sredstva pravilno primenila, trebalo bi poznavati i tačno identifikovati štetočinu, imati pravovremenu procenu opasnosti, izbor optimalnog prirodnog neprijatelja za konkretne uslove, utvrđivanje optimalnog roka prvog ispuštanja neprijatelja te broja i rokova ponavljanja. Upotrebom prirodnih predatora glodara značajno se umanjuje njihov štetni učinak.




Svetlana Stojković dipl.agronom